Према Закону о избору народних посланика, Републичка изборна комисија у року од 96 часова од пријема свих извештаја доноси и објављује укупан извештај о резултатима избора. Мандати у парламенту деле се према Д’Онтовом систему, а потврђује их Народна скупштина на првој седници.
Против укупног извештаја о резултатима парламентарних избора подносилац проглашене изборне листе и бирач могу поднети приговор Републичкој изборној комисији у року од 72 часа од објављивања укупног извештаја на веб-презентацији.
И за објаву резултата председничких избора и приговоре важе исти рокови као и на парламентарним изборима.
У расподели посланичких мандата могу учествовати само изборне листе које су добиле најмање три одсто гласова од броја бирача који су гласали.
Међутим, изборна листа националне мањине учествује у расподели мандата и онда када добије мање од три одсто гласова од броја бирача који су гласали.
Када се расподељују мандати применом система највећег количника, количници изборних листа националних мањина које су освојиле мање од три одсто гласова увећавају се за 35 одсто.
Мандати се расподељују тако што се укупан број гласова који је добила изборна листа која учествује у расподели мандата подели сваким бројем од један до 250.
Добијени количници разврставају се по величини тако да изборној листи припада онолико мандата колико има својих количника међу 250 највећих количника свих изборних листа које учествују у расподели.
Ако две или више изборних листа добију исте количнике на основу којих се расподељује мандат, предност има изборна листа која је добила већи број гласова.
Ако одређеној изборној листи припада више мандата него што има кандидата за народне посланике, мандат који се не додели тој изборној листи додељује се изборној листи којој припада следећи највећи количник за који није додељен мандат.
Републичка изборна комисија у року од десет дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата са изборне листе и издаје уверења о избору за народног посланика.
Прву седницу Народне скупштине заказује председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора. Тада се потврђују посланички мандати.
Народна скупштина конституисана је потврђивањем мандата две трећине народних посланика.
Мандат траје четири године, а народни посланик је слободан да, под условима одређеним законом, неопозиво стави свој мандат на располагање политичкој странци на чији предлог је изабран за народног посланика.
Кандидата за председника Владе Народној скупштини предлаже председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.
Владу бира Народна скупштина после сваког конституисања, на предлог кандидата за председника Владе. Влада је изабрана већином гласова од укупног броја народних посланика.
Народна скупштина се распушта ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере Владу.
Кандидат за председника Владе Народној скупштини износи програм Владе и предлаже њен састав.
Народна скупштина истовремено гласа о програму Владе и избору председника и чланова Владе.
Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина народних посланика. Мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала.
