Ako je sudeći po inicijativi  oko 70 poslanika Evropskog parlamenta – nećemo.Oni smatraju da  razlozi za ovako računanje vremena više ne postoje I da trebamo ostati samo na letnjoj satnici. Trenutno sve države Evrope, osim Rusije, Belorusije, Islanda i dela Grenlanda i norveških ostrava Jan Majen i Špisberška ostrva koriste letnje i zimsko računanje vremena  usklađeno sa EU. Rusija je ovakav način računanja  prestala da koristi 2011. god kada su njeni stanovnici sat pomerili unazad na proleće, a zatim i ostali na letnjem vremenu. Međutim,  to su  korigovali 2014. vrativši se na originalno, zimsko vreme, koje od tada ne menjaju. Srbija je prvi put promenila vreme 27. marta 1983. godine, kada je sat vraćen unazad i prešlo se na letnju satnicu.

Ovako računanje  vremena ideja je britanskog građevinca Vilijama Vileta iz 1907. godine  koji je primetio da Britanci leti spavaju i kada sunce svane, a noću pale sveće da bi završili poslove. Prva  ga je primenila carska Nemačka 1916. godine a potom su to učinile I Britanija, Belgija, Danska, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal, Švedska i Turska.

Međutim Vilet nije prvi koji je primenio tu anomaliju u korišćenju dnevnog svetla.Bendžamin Frenklin  je još 1784. u jednom pismu ismevao činjenicu da ljudi spavaju tokom jutra, a onda pale sveće da bi radili.