Свети Теодор Тирон је као регрут ( Тирон значи регрут) ступио у Мармаритски пук у Амасији када је отпочело гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. У Ираклији је постао војвода познат по исповедању хришћанске вере и строгом побожним животу. Због уважавања у народу, замерио се цару Лицинију. Пошто није крио да је хришћанин, по царевој наредби осуђен је и затворен у тамницу, затворену и запечаћену да би умро од глади.

„Вргнут у тамницу, блажени Теодор би храњен Духом Светим. И прве ноћи јави му се Господ, и рече: Нe бој се, Теодоре, јер сам ја с тобом. Нe узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, самном на небесима. – Рекавши то, Господ отиде од њега. А свети Теодор стаде певати и веселити се; придружи му се велико мноштво светих Анђела. Када стражари тамнички чуше дивно певање, потрчаше к вратима тамничким, видеше да су закључана и да су печати читави. Тада погледаше кроз прозорче, и видеше многе људе у белим хаљинама где заједно са светим Теодором певају. Уплашени, они известише намесника Публија.”

Свети Тирон је потом изведен из тамнице, мучен, осуђен на смрт и бачен у ватру. Убијен је по заповести цара Лицинија 306. године, али тело није могло да изгори у огњу. Једна побожна жена Евсевија је његове мошти измолила од Публија Игемона и однела у свој град Ивхаистски. Светитељ је сахрањен и над гробом је подигнута црква, њему у спомен. Много векова касније, мошти су пренете у Влашку, па у Срем, а од почетка 16. века налазе се у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори.

извор: црквени календар, политика