1459. Рођен је холандски свештеник Адријан Флорисзон – папа Адријан VIједини Холанђанин – поглавар римокатоличке цркве у њеној историји. Умро је у септембру 1523, не успевши да оствари замисао о уједињењу европских земаља у рату против Отоманског царства.
1824. Рођен је чешки композитор, диригент и пијаниста Беџих Сметана , чије дело представља успешну синтезу фолклорног и уметнички дотераног музичког израза. Утемељитељ је чешког националног израза у музици и оснивач чешке опере („Моја домовина“, „Продана невеста“, „Далибор“).
1855. Умро је руски цар Николај I. Његова аутократска и милитаристичка владавина од 1825. завршена је поразом у Кримском рату (1853-56), којим је Русија изгубила право да држи флоту у Црном мору и подиже тврђаве на његовим обалама, изгубила је и део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама.
1917. Цар Николај II абдицирао је током Фебруарске револуције у Русији, и формирана је привремена влада Георгија Лвова. Цар је с породицом интерниран прво у Царско Село, а након што му је Енглеска ускратила азил, у Тоболск. Када је избила Октобарска револуција царска породица је премештена у Јекатеринбург, где је 1918. погубљена.
1919. У Москви је одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна) којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани СССР-а, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију.
1921. У Француској је умро бивши црногорски краљ Никола I. Током његове владавине од 1860. Црна Гора је водила ослободилачке ратове против Турске и стекла међународно признање и знатно проширла територију (Берлински конгрес 1878). У новембру 1918. Велика народна скупштина у Подгорици га је збацила с власти и прогласила присаједињење Краљевини Србији. Посмртни остаци краља Николе и краљице Милене пренети су у земљу у октобру 1989. и сахрањени на Цетињу.
1931. Рођен је руски политичар Михаил Сергејевич Горбачов, последњи председник СССР, који је после преузимања власти 1985. отпочео процес либералних реформи названих „Гласност“ и „Перестројка“. Окончао је раздобље „Хладног рата“ са Западом и допринео пропасти социјалистичког уређења у Источној Европи.
1943. У Другом светском рату је почела битка у Бизмарковом мору у којој су савезнички авиони потопили 12 јапанских ратних бродова, спречивши их да допреме појачања на Нову Гвинеју. Током битке погинуле су 4.000 Јапанаца.
1949. Амерички капетан Џејмс Галагер спустио је авион у базу Форт Ворт у Тексасу, окончавши први лет око Земље без спуштања. Он је за 94 часа и један минут авионом „Б-50“ прелетео 37.742 километара.
1956. Француска је признала независност Марока.
1962. У Бурми је извршен војни удар под вођством Не Вина . Војни режим окончан истог дана 1974, када је ступио на снагу нови устав којим је Бурма проглашена за социјалистичку републику с Не Вином као председником.
1988. Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић најавио је у говору Србима с Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, хапшење албанских званичника на Косову.
1994. У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона.
1996. Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга , окончана је 13-годишња владавина лабуриста у Аустралији.
1998. Филм „Титаник“ је као први филм у свету донео приход од милијарду долара.
2000. Британске власти су дозволиле бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову екстрадицију.
2003. Француски председник Жак Ширак је допутовао у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег рата.
2004. У два самоубилачка напада у Ираку на шиитске храмове су погинуле 143 особе.
2006. Република Српска добила је нову владу на челу са премијером Милорадом Додиком.
2008. Димитриј Медведев убедљиво је победио на председничким изборима и постао трећи председник Русије после распада Совјетског Савеза.
2018. У нападима на амбасаду Француске и Генералштаб војске Буркине Фасо у главном граду Уагадугу погинуло је 30 људи; у сукобима група Ленду и Хема на североистоку Демократске Републике Конго убијено је 49 људи.
2022. Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију којом се изражава најдуље жаљење због агресије Русије на Украјину и захтева од Русије да одмах престане са претњом, ; употребом силе и безусловно повуче све своје војне снаге са територије Украјине у њеним међународно признатим границама. За резолуцију је гласала 141 чланица УН међу којима и Србија.
