Овај празник озваничен је 21. јануара 1986. године, а о његовој популарности говори чињеница да се прославља широм света вероватно зато што смо свесни колико нам загрљај утиче на квалитет живота.
Живимо у свету друштвених мрежа, виртуалних пољубаца и осмеха. Модерна технологија је стварно приближила људе, али их је физички потпуно удаљила.
Додир као тактилни контакт са другом особом је неопходан, како због социјализације, тако и због психолошког ефекта.
„Загрљај некако, има највећу пуноћу илити снагу, ако је онај посебан, аутентичан, искрен. Ево, погледајмо кад се беба роди, па кад је ставе на груди мајци, она престане да плаче. То је сигурност, то је уточиште, ту је она безбедна. Е па тако и са нама, није се ту много променило и кад више нисмо бебе, кад смо мало порасли, када смо мали, нека опасност, па потрчимо у мајчин или очев загрљај. То је наше уточиште, ту смо ми безбедни. Касније, кад развијамо социјалне контакте са другим људима, опет волимо некако да осетимо енергију другог човека. И опет тај загрљај који некако окрепљује, који умањује тензију, ту тескобу, анксиозност. Можда не решава проблем, али делује да тог тренутка проблем не постоји“, наглашава психолошкиња Мирјана Мартић.
Искрени загрљај свакоме прија. Док грлимо некога или смо грљени, у организму се дешава низ хемијских реакција.
„Када примимо неког у загрљај или када нас неко прими у загрљај, а тај неко нам је драг, не мора то бити партнер, то може бити наше дете, може бити наш пријатељ, размењује се енергија два бића и почиње лучење хормона среће или задовољства. Они делују на наш лимбички систем, то је део у мозгу, и продукују, односно ствара се, осећање некакве сигурности, до неког и неког блаженства, али свакако се умањује тескоба, апатија, нека депресивност, ако постоји туга. Значи, у дужем, наравно, периоду, ако практикујемо такве навике, то може имати благотворно дејство на нас као личност, односно на наше ментално здравље“, додаје психолошкиња.
Нису сви загрљаји исти, неки вас само дотакну, а неки покажу цео свет.
„Кроз загрљај се размењује енергија, кроз онај аутентични прави загрљај који траје. Ту постоје неке разне теорије. Да ли 20 секунди колико, не бих се ја бавила тим секундама, него аутентичношћу. Колико је то заиста искрен загрљај и практиковати га што чешће са људима који су нам драги, које волимо и треба то да радимо“, саветује Мирјана Мартић.
Загрљај је најинтимнији додир, јер обавијени нечијим рукама осетићете заштиту, припадност, љубав, осетићете сву лепоту овог света. А уколико немате никога да вас загрли, учините то сами. Кажу психолози, уколико држите овако руке на себи десетак, петнаест секунди, осетићете се посебно.
ИЗВОР:РТС
ФОТО:Опуштено.рс
