Један велики државник и политичар земље на Балканском полуострву, једном приликом је на једном политичком скупу , након што је саслушао проблеме на локалу једног политичара у успону, са смешком на уснама прокоментарисао :“…да, најгори и најтежи су бивши наши…али да знате, ти који се одричу и причају све најгоре и најлошије о онима са којима су били до малопре ( док су били министри, посланици, директори, председници општина и управних одбора, већници,  прим.аутора) у суштини причају сами о себи – хвала им што су отишли“.

То је најдрастичније изражено  у малим срединама – ту се људи познају, знају све о свакоме и тешко да можеш неког преварити ( због тога су на локалу и могуће коалиције које нису на републичком нивоу – на локалу се више гласа за човека који је на челу неке политичке групације од саме те групације). Тако да је тешко политички  профитирати лажима и  преварама  на друштвеним мрежама и којекаквим (да не употребимо адекватан израз, ипак је апостолски пост) електронским медијима. Људи знају ко је какав, шта је урадио,шта ради. Где је био до јуче и шта је причао. Којој политичкој опцији је припадао ( док му је одговарало…)

Лако је топроверљиво, шта су на пример приликом преузимања одговорности за вршењем власти у општини обећали др Иван Рајичић и његов заменик Ненад Микић и шта су до сада од тога испунили, зар не? И шта су неки други причали и  радили и  шта сада пропагирају( ово уопштено).

Tempora mutantur, nos et mutamur in illis  („Времена се мењају ; и ми са њима“) рекоше стари Латини некад давно, али и један човек рече да и „ у најпрљавијој ствари мора да постоји етике„.