Православна црква 1. новембра (односно 19. октобра по старом календару) слави светог Прохора Пчињског.
Прохор Пчињски (почетак 11. века – 14. септембар 1067) је српски православни пустињак и светац и пријатељ светог Јована Рилског и Гаврила Лесновског. Рођен је у првој половини 11. века од побожних родитеља, Јована и Ане, у околини Овчег поља.[1] По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака. У духовном усхићењу он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од Куманова), близу данашњег манастира Старо Нагоричино, где среће ловца Диогена. Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: сети се и мене кад постанеш цар.[2] То се и обистинило – Диоген поста византијски владар Роман IV Диоген (1067-1071). Житије даље казује да се пустиножитељ Прохор подвизавао тридесет година у планини Козјак (јужно од Врања), у једној малој пећини. Ту се и престави после шездесет и две године испосничког живота.
О преподобном Прохору Пчињском, чије мошти и данас почивају у његовом манастиру и точе миро, сачувана су многа писана сведочанства, посебно о његовим чудотворним моштима.
извор:Википедија