На Задушнице се у црквама служи света Литургија и парастос на коме свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробља.

Гробови се преливају црним вином освећеним на Литургији и пале свеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле.  На гробље НИКАКО не треба носити храну – то је оставштина паганизма и није у складу са православљем. Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви.

Према учењу Цркве, верници се на Задушнице моле у храмовима и на гробљима за покој душа умрлих, а чине и милостињу.

У црквеној години постоје четири општа задушна дана: Задушнице пред Васкршњи пост /уочи почетка Великог поста/, Духовске задушнице /уочи празника Свете Тројице/, Михољске задушнице /уочи Михољдана/ и Митровданске задушнице /уочи Митровдана/.

Задушнице увијек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увијек слави у недељу, провео у гробу.

У цркви се на Задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог :“Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих“.