Велика среда (12. април) у 18,00 : Јелеосвећење ( служи 7 свештеника, потребно је донети уље, брашно и списак крштених укућана);
Велики четвртак (13.април) у 8,30 : Света Литургија; у 18,00 Бденије са читањем 12 јеванђеља Христовог страдања:
Велики петак (14.април) у 18,00 : Изношење плаштанице:
Велика субота ( 15. април) у 8,30 : Света Литургија ;
Васкрс (16.април) у 0,00 : Васкршња поноћна Света Литургија;
Страсна или Страдална седмица је последња, седма недеља часног поста, која претходи Васкрсу. Ову недељу од Великог понедељка до Велике суботе православни верници проводе у строгом посту, молитви и покајању. У црквама се на богослужењима подсећа на последње земаљске дана Господа Исуса Христа – његову издају, хапшење и страдање на крсту. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол.
Данас на Велики понедељак црква подсећа на старозаветног Јосифа кога су браћа продала за 20 сребреника, али се он спасао и касније владао Египтом. На Велики уторак Православна црква показује Богочовека Исуса Христа који је, као свезнајући, још у суботу када је васкрсао Лазара из Витаније, знао да су га јеврејске старешине осудиле на смрт. На Велику среду се спомиње издајство Јуде Искариотског. Тог дана, у спомен жене која је излила миро на ноге Христове, у црквама се врши једна од седам светих тајни, освећење јелеја. Током свете тајне јелеосвећења верници се помазују освећеним уљем као леком за телесно и душевно здравље.
На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. На овај дан Исус Христ је установио свету тајну причешћа у облику хлеба и вина које су у ствари невидљиво крв и тело Господње. Једино овог дана у години на светој литургији се припремају честице за причешћивање болесника и оних који су из неког разлога спречени да дођу у храм. Увече се служи бденије са читањем дванаест јеванђеља Христовог страдања.
На Велики петак нема литургије. То је најжалоснији дан за хришћане јер је Исус Христ био осуђен и распет на крсту. У време смрти Сина божјег земља се потресла, а сунце помрачило. Завеса у јерусалимском храму се поцепала на два дела. Чак су и непријатељи у страху изрекли: „Заиста, ово беше Син божји”. Уместо звона која су умукла још прошле вечери, у црквама се, све до недеље, чује звук клепала.
Увече се износи плаштаница (украшено платно где се изображава скидање, полагање у гроб Исуса Христа) и служи опело. После опхода око храма, верници пролазе испод плаштанице састрадавајући са Христом, али и вером да ће их Бог исцелити. Исто као што су некада људи у Христово време додиривали његове хаљине са молбом да их исцели од духовних и телесних болести.
На Велику суботу, последњег дана Великог поста, јутрење је заправо опело Христово које се негде служи и претходне ноћи. Христ, како учи Православна црква, лежи у гробу, док је душом у аду. У раним поподневним сатима, у оквиру вечерње, служи се света литургија светог Василија Великог. По подне на Велику суботу у јерусалимском храму Светог гроба Господњег вековима се већ дешава чудо – појава „благодатног огња”. У храму, у коме су погашене све свеће и кандила, на чудесан начин долази до паљења огња, који јерусалимски патријарх прима и потом га преноси на народ. Последњих година овај огањ се специјалним авионима преноси у Атину ,Москву и у Србију.
Извор Политика
ФОТО Архива
