У Библиотеци „Никола Сикимић Максим“ Кучево у четвртак 9. септембра почела је нова сезона БиблиоСалона!

Прва гошћа БиблиоСалона под називом „Све моје…“ била је Лаура Барна, књижевница и историчарка уметности. У својим књигама она говори о људима и личностима који су обележили  нашу историју, науку, књижевност, а који су неправедно скрајнути и запостављени још за живота. Тако су синоћ са нама у читаоници библиотеке седели Коста Миличевић, Исидора Секулић, Жанка Стокић, Веселин Чајкановић, Растко Петровић… Питање укрштаја живота и уметности, између којих често не постоји јасна граница, обележило је читаво вече.

Разговор су водиле Јована Раденковић, мастер класични филолог и Јована Дишић, филолог и фолклориста.

Имали смо прилику  да сазнамо да Лаура проналази своје ликове (или они проналазе њу?) привучена енергијом места и људи о којима пише. Почевши од куповине куће на топчидерско-сењачком брду, баш у комшилуку Исидоре Секулић, а онда и путем који је, приликом трчања,  као случајно нанесе на рушевине из којих вири део клавира (кућа Веселина Чајкановића, нашег најпознатијег предратног филолога и историчара религије). Роман „Све моје сестре“ прича је о Растку Петровићу, његовој албанској голготи, али пре свега о љубави сестара према њему, њиховој жртви и значају породице и љубави у српској култури.

Свако ко је имао привилегију да буде на Лауриној промоцији кући се вратио испуњен поносом на народ коме припадамо, али и горким укусом туге што смо склони да све најбоље представнике свога рода заборавимо.

Писци попут Лауре Барне постоје да се то не би догодило.