Српска православна црква (СПЦ) данас обележава празник Сабор Светог архангела Гаврила.
Иако овај празник није обележен црвеним словом у календару СПЦ, Црква му, ипак, даје велики значај и слави га као – благовесника који је учествовао и најављивао све значајне догађаје везане за настајање хришћанства.Архангел Гаврило је жива сила бестелесна и један од седморице серафима најближих Божјем престолу. Учествовао је у Божјем стварању света и у борби против „палих“ анђела, предвођених самим злом, Сатаном.
Архагел Гаврило је сведочанство о почетку настајања Божје творевине пренео пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише Kњигу постања.
Слави се као анђео благовесник задужен за радосне или благе вести и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече Христовог – Светог Јована Kрститеља.
Исти архангел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа.
Лик анђела Гаврила слика са Пресветом Богородицом Маријом, која прима Благовест, је на царским дверима православних олтара која се симболично отварају током литургије, јер је овај догађај отворио пут у Царство небеско.
Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о Васкрсењу Христовом.
Ова сцена са архангелом Гаврилом како с
еди на гробном камену и показује на празан гроб најчешће се слика на православним представама догађаја Васкрсења.
Фреска у средњевековном манастиру Милешева, позната као Бели анђео, једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.
У народу је празник познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји, према којима је, оним који поштују веру тог дана забрањен скоро сваки рад.
Гаврило је први, уз архангела Михаила, који је предводник војске анђела и сила добра, а за њима следе равни по части Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил и Јеремил.
Саборни дан Светог архангела Гаврила празнује се, такође, 8. априла, када СПЦ слави његова јављања кроз сву историју људског спасења.
извор:Паланкаданас
