Какви су нам били предратни вашари ?

23551161_155839685033252_4131857705289353094_o
Facebook

Један од своја три вашара Кучево одржава на Светог мученика Калиника (који се обележава 11. августа заједно са Св. мученицом Серафимом). Ни најстарији житељи нашег места, као ни писани трагови, нису пружили одговор од када се, и зашто баш на овог свеца ( није црвено слово ни црно подебљано у црквеном календару) одржава овај вашар или влашки –панађур. Једно је извесно – одувек се одржавао на просторима на којима и данас и оно основно увек је остало исто – ићи на њега, провести се, видети и бити виђен с једне стране а са друге, измамити што више пара од његових посетитеља. Што поштено, што непоштено…

Предратни хроничар старог Кучева, Милорад Николић, у својој  „Монографији Кучева и Звижда“ каже :„Стока, нарочито крупна, представљала је најкурентнију робу на кучевским вашарима. Од њеног промета зависио је промет свих осталих роба.Кучевски вашари нису били само велики пазарни дани, него и врста масовне светковине. На вашар су долазиле читаве породице, ко пешке, ко запрежним колима, декорисаним лепим ћилимима, а сви свечано одевени. На вашар се долазило и ради родбинског и пријатељског виђења, предбрачних
договора, забаве, провода, престижа и разних вашарских атракција…
Вашариште се насељавало 10-15 дана пре, а већ уочи самог вашара би оживело. Запосели би га међу првима Цигани чергари, мајмунари, мечкари, врачаре, просјаци, пикавичари и ситни лопови, дошли ко зна одакле и каквим све „поштеним“ послом… Уочи самог вашара и у току ноћи, пристизао је све сам „поштен и елитни свет“ – проститутке, сецикесе, џепароши,коцкари, напрсткаш, шибицери, трангефрангери, рулеташи – све сам овејани олош који мање више долази до сељачке цркавице на недозвољени начин. Но, и од њих је било много опаснијих и свирепијих.Читав промет стоке, робе и новца био је под будним оком хајдучких јатака, иницијатора будућих крвавих догађаја.
Још поподне, уочи самог вашара, целе ноћи и јутра текла су свим прилазним путевима запрежна кола и стока намењена за продају. Није се могло спавати од шкрипе и тандркања коле и рике и блејања стоке.Продајни простор је био сличан данашњем, а углавном се све продавало ђутуре и без кантара.Лук се продавао на венце, паприка на стотине, краставци, патлиџани и бостан на комаде.Чак и крупна и ситна стока се продавала ђутуре…По вашаришту се тискао људски мравињак неки због пазара, старији су продавали и куповали, младеж играла у колу, џепароши и хајдучки јатаци пратили девојке и младе жене које су око грла носиле мале и велике ниске дуката и урамљене хиљадарке… На све стране дерњава, рекламирање робе кроз плехане левке, нарочито испред циркуских шатри и рингишпила, уз трештаву музику. Музика народна, разноврсна, на све стране, а око сваке игра коло изнад кога се диже облак прашине а низ лице играча и певача сливају се потоци прљавог зноја.Од велике галаме и музике, а нарочито дувачке, а свирало их је и по неколико истовремено, ништа се није могло чути“.

Није се много променило, зар не?

 9,640 total views,  2 views today