955 – Војска немачког цара Ота И потукла је Мађаре у бици код Лехфелда, отклонивши опасност мађарске инвазије.

1627 – Француски кардинал Ришеље је на челу краљевских трупа почео опсаду Ла Рошела, упоришта хугенота – француских протестаната. Ла Рошел је пао у октобру 1628, после 14 месеци опсаде.

1675 – По налогу краља Чарлса ИИ, положен је камен- темељац Краљевске опсерваторије у јужном лондонском предграђу Гриничу. Задатак опсерваторије био је да изучавањем положаја звезда помаже навигацији. Први краљевски астроном био је Џон Флемстид.

1792 – У Паризу је више од 1.000 људи погинуло у јуришу масе на краљевску палату Тиљерије, где су гневни грађани масакрирали краљеву Швајцарску гарду. Ухапшен је краљ Луј XВИ и укинута је монархија.

1810 – Рођен је италијански државник Камило Бенсо Кавур. Као премијер Пијемонта (1852) под Виториом Емануелом ИИ модернизовао је војводство и био кључна личност у покрету за уједињење Италије под Савојском династијом.

1842 – Велика Британија донела је закон којим је женама и деци млађој под 10 година забрањен рад у поџемним рудницима.

1846 – У Вашингтону је основан центар за научна истраживања „Смитхсониан Институтион“. Та, данас највећа установа те врсте у свету, установљена је по опоруци британског научника Џејмса Смитсона који је умро 1829, а свој иметак од преко 100.000 фунти завештао САД.

1878 – Српски кнез Милан Обреновић издао је указ о „устројству Војног музеја“ ради прикупљања и чувања трофеја из ратне историје. Музеј је смештен у преправљену џамију на платоу Горњег града Београдске тврђаве на Калемегдану.

1878 – Рођен је српски композитор и музички писац Исидор Бајић. Основао је прву музичку школу у Новом Саду и покренуо „Српски музички лист“ (опера „Кнез Иво од Семберије“, збирка соло песама „Песме љубави“, хорске песме).

1895 – У „Краљичиној палати“ у Лондону изведен је први променадни концерт, којим је дириговао Хенри Вуд. Он је остао главни организатор британског годишњег фестивала класичне музике „Промс“ до 1940.

1904 – Руска флота претрпела је у руско-јапанском рату тешке губитке у борби с јапанским ратним бродовима, при покушају да се пробије из блокиране луке Порт Артур.

1913 – У Букурешту је потписан мир између Бугарске и балканских савезника Грчке, Румуније, Србије и Црне Горе, којим је окончан Други балкански рат. Букурештанским миром Македонија је подељена између Бугарске, Грчке и Србије, а Румунија је добила део Добруџе.

1914 – Француска је, на почетку Првог светског рата, објавила рат Аустро-Угарској.

1920 – У Севру, предграђу Париза, потписан је после Првог светског рата мировни уговор Турске и чланица Антанте којим је Турска лишена многих територија Отоманског царства. Уговор је изазвао велико огорчење у Турској чија Скупштина је одбила да га ратификује.

1945 – Јапан је у Другом светском рату савезницима понудио да се преда, под условом да цар Хирохито задржи престо.

1964 – Папа Павле ВИ донео је своју прву енциклику о помирењу са осталим хришћанским црквама, нехришћанским верским заједницама и о спремности на дијалог са свима који то желе.

1990 – Шефови арапских држава су већином гласова (12 за, осам против) осудили ирачку окупацију Кувајта. Ирачки председник Садам Хусеин позвао је муслимане да почну „џихад“ (свети рат) против страних трупа и корумпираних арапских вођа.

1998 – Принц Ал-Мухтади Била, старији син брунејског султана Хасана Болкије, једног од најбогатијих људи света, проглашен је наследником престола.

1999 – Исламски герилци прогласили су руску покрајину Дагестан независном државом и позвали на „свети рат“ (џихад) за ослобођење.

2001 – У нападу побуњеника из покрета УНИТА на путнички воз јужно од Луанде, убијено је 250 људи. То је био један од најкрвавијих инцидената у грађанском рату у Анголи.

2003 – Уз помоћ специјалне везе између Земље и Међународне свемирске станице, венчали су се руски космонаут Јуриј Маљеншенко који је био у орбити, на око 400 километара изнад Новог Зеланда, и Јекатерина Дмитријева која је била у свемирском центру у Хјустону. То је прво свемирско венчање у историји човечанства.

2004 – Либија је пристала да исплати 35 милиона долара као компензацију породицама око 160 жртава не-америчког порекла које су погинуле у бомбашком нападу на један ноћни клуб у западном Берлину 1986. године.