Данас је свети Трифун
Српска православна црква 14/1. Фебруара прославља Светог мученика Трифуна, који се у народу слави као заштитник многих заната и оних који искрено воле негујући хришћанску љубав. Црква Светог Трифуна слави…
Српска православна црква 14/1. Фебруара прославља Светог мученика Трифуна, који се у народу слави као заштитник многих заната и оних који искрено воле негујући хришћанску љубав. Црква Светог Трифуна слави…
Поводом Великих ( зимских, Васкршњих) задушница данас се у свим храмовима СПЦ служе свете Литургије у току којих се дају помени за представљене ( преминуле). Верници доносе спискове са својим…
869 - Умро је Ћирило, један од двојице словенских просветитеља (Ћирило и Методије). Световно име било му је Константин. Са старијим братом Методијем састављач је словенске азбуке глагољице. Константин је…
У четвртак, 12. фебруара 2026. године, у свечаној сали Српске књижевне задруге одржано је представљање књиге „Кроз одшкринути прозор“, избора из поезије Томислава Маринковића. Књига је објављена у оквиру Награде…
Више читалаца нам се јавило забринуто за боју Пека. Тешко да се може приписати киши и снегу којих је било претходних дана. Но сачекајмо званично саопштење надлежних. …
До петка, 20. фебруара ваЖиће досадашње цене : литар дизела 196 дин а европремијум БМБ бензина 177 динара.У односу на прошлу недељу, цене се нису мењале .Нове цене горива објављују…
Припадници Министарства унутрашњих послова, Управе саобраћајне полиције, од 13. до 22. фебруара ове године спроводиће акцију појачане контроле саобраћаја на територији Србије у циљу очувања безбедности саобраћаја током предстојећих празника.…
Када данас школско звоно означи крај последњег часа ( за неке ће то бити пре а за неке поподне) основцима и средњошколцима следује чак 9 дана за сретењски распуста (…
Унеско је прогласио овај дан да би промовисао радио и све могућности које пружа. Радио је медиј који допире до најширих слојева становништва и који може учинити много за образовање,…
1571 – Умро је италијански вајар, златар и писац Бенвенуто Челини. Његова аутобиографија „Живот Бенвенута Челинија писан властитом руком“, на српски преведена под насловом „Мој живот“, значајан је документ културне историје ренесансе. Аутор је и дела „Трактат о златарству“ и „Трактат о вајарству“. Живео је нестално, радио је у Фиренци и Риму, а у Паризу је боравио као дворски златар француског краља Франсоа И. Направио је мноштво минуциозно урађених ликова и ситних златарских предмета, али и скулптуре и рељефе великог формата, попут „Персеја са главом медузе“, „Козима Медичија“, „Нимфе из Фонтенблоа“.
![]()