Пролеће је традиционално годишње доба променљивих временских прилика, међутим, ове године нам је донело високе температуре већ у априлу, а затим и нагли пад и мразеве, који остављају последице на пољопривредне културе.

Након благе зиме, у априлу су нас сачекале летње температуре, које су прелазиле 30 степени појединих дана. Ипак, ова врућина није потрајала дуго, па смо убрзо доживели нагли пад температуре, кише, град, у појединим деловима Србије пао је и снег. Ниске температуре донеле су и мраз, који је највећи противник усева, посебно након топлих дана који су измамили пољопривредну културу.

Агроекономски аналитичар Жарко Галетин за портал Данас објашњава да је лепо време крајем марта и почетком априла дошло прерано и извукло вегетацију. „Због тога су воћарске културе одбациле цвет и почеле да формирају плод много раније, па је и стопа ризика већа да буде последица када је дошло лоше време“. „Те ниске температуре и мразеви нису били толико интензивни да би направили тако велику штету, али штете ће свакако бити“, додаје Галетин.

Он објашњава да је ово проблем који се понавља из године у годину.

„Већ се годинама уназад редовно дешава да та рана вегетација код бобичастог воћа, пре свега код малина и јагода, пропадне, јер се десило ових дана да је пао снег, влажни тежак снег који је покидао нове изданке и упропастио их“, каже Галетин.

Он указује да није добро што се дешавају овакве временске прилике, када им по календару није време. „Једино добро из овога је што смо добили какву-такву кишу, која је корисна“. Он сматра да ће се усеви делимично опоравити. „С обзриом да се почетком маја очекује лепо време, оне културе које нису уништетене ће се вероватно опоравити. Ипак је ово у неким границама нормале и неће бити драстичних последица“, каже Галетин.

Он указује и на проблем климатских промена које су све брже.

„Глобална промена климе је толико постала агресивна, сада се тај поремећај дешава много брже него раније. Воћарске и неке ратарске културе се премештају сада и на неке друге дестинације које раније нису биле идеалне, па сада имате већ у Војводини мандарине и слично“, наводи Галетин.

Подсећа да се и житарски појас измешта ка северу.

„С обрзиром да већ годинама имамо екстремно високе темепреатуре у периодима када се формира плод кукуруза, јечма, пшенице, соје… те ратарске културе се све више померају ка северу“, појашњава Галетин.

Глобално ће се направити прерасподела тих агродестинација, додаје он.

„Кретаће се према оним зонама које су сада повољније, а које нису биле погодне пре само десет година“, каже Галетин.

Сличног мишљења је и председник Удружења пољопривредника Суботице Мирослав Матковић.

„Ових дана смо опет у неким деловима Суботице имали мраз, који није био велики, али довољан да направи штету“. Матковић указује да је пољопривреднике који су почетком априла посејали кукуруз, већ два пута погодио мраз. „Кукуруз како је пре две недеље изашао из земље, није напредовао због ове хладноће. Дошао је до три листа, а да је било време које му одговара он би већ имао пет или шест листова“.

Ипак и он је оптимистичан, јер температуре нису биле превише ниске.

„Надамо се да неће бити пресејавања, с обзиром да нису били велики мразеви са три или четири степена у минусу. То би већ био проблем. Ово време је сада биљку шокирало и она стоји и не напредује“, појашњава Матковић.

Он подсећа и да су пољопривредници сунцокрет касније сејали, с обзиром да он није отпоран као кукуруз.

„Они који су касније сејали, успели су да избегну мраз, тачније сунцокрет још увек није изашао из земље и није настрадао“, каже Матковић.

Што се тиче пшенице и репице, он каже да ту није примећено да су ове промене времена претерано утицале на њих.

„Ако мразеви наставе овако и даље, то никако неће бити добро за усеве, али ми не можемо да сачувамо никако кукуруз на њиви. Са мразом је увек лутрија, нешто од усева преживи, а нешто не, то се никад не зна како ће да заврши“, упозорава Матковић.

Професор Пољопривредног факултета у Београду Дејан Ђуровић наводи за Данас да нису проблем ране високе температуре.

„Проблеми везани за температуре осцилације, а везано за воћарску производњу, не односе се на високе температуре које смо имали почетком априла“, објашњава он.

Међутим, како додаје, проблем је што се догодио пад и што су температуре отишле у минус.

„За воћарску производњу је највећи проблем направило то што смо пре неколико дана имали температуре које су ишле и до минус четири“, указује Ђуровић.

На тим температурама, како каже, дошло је до оштећења већ заметнутих плодова.

„Ово се нарочито односи на вишњу, трешњу, али и на друге воћне врсте“, каже Ђуровић.

Његов колега са Пољопривредног факултета у Београду Зоран Пржић сматра да је то што су у марту и априлу биле надпросечне температуре, резултирало тиме да винова лоза отпочне вегетацију раније.

„Када посматрамо ову годину, већина сорти винове лозе је раније отпочела вегатацију за просечно 25, па до 30 дана, у односу на вишегодишњи просек“, објашњава он.

То, како додаје, значи смо у марту већ имали појаве на виновој лози које се дешавају у априлу.

Он сматра да је овај мраз био јак, јер је, како објашњава, трајао неколико сати и темепратуре су се спуштале од минус два до минус четири.

„То је резултирало катастрофалним оштећењима на овако рано развијеним културама. Та оштећења су знатно већа на сортама које раније крећу и које су биле развијеније“, указује Пржић.

Наш саговорник напомиње да је главни род код већине сорти изгубљен за ову годину.

Извор: Данас