Од 1. октобра акцизе на кафу, алкохол, дуванске производе, нафтне деривате и гориво биће увећане за осам одсто. Повећање пореза на робу која спада у луксузну чини се да грађане није толико узнемирио, колико чињеница да би скупљи енергенти могли да подигну цене иначе скупе хране. Како РТС незванично сазнаје, представници државе и малопродајних трговинских ланаца у петак ће разговарати о томе код којих намирница има простора за спуштање маржи.
Таман што су агроекономски аналитичари саопштили да су цене хране достигле максимум, да пад потрошње опомиње да бројке на рафовима немају где осим низ силазну путању, грађани сведоче нове ударе на новчаник.
„Ако смо говорили да ћемо ову годину завршити са осам одсто, раст акциза који је пројектован на овај начин ребалансом ће сигурно имати за последицу нешто вишу инфлацију. Она неће угрозити онај тренд међугодишњег релативно брзог смањивања инфлације, али уместо осам одсто колико смо очекивали да завршимо годину, вероватно ћемо бити на око девет одсто“, рекао је Иван Николић, члан Савета гувернера НБС и научни сарадник Економског института.
Иако су сви осетљиви на поскупљења, чини се да су грађани прихватили повећање акциза, будући да је реч о порезу на робу која спада у луксузну. Већи проблем представља поскупљење основних животних намирница за које се криве високе профитне стопе трговаца и прехрамбених компанија.
Проф. др Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду каже да и једни и други узимају колико могу, али у крајњој линији трговац је последњи – он заправо држи целу „игранку“ у својој шаци зато што трговац не мора да купи од произвођача А, може од произвођача Б, а ако неће од произвођача Б, купиће из Европе или из неке далеке Азије где је цена значајно нижа.
Трговци су недавно обавестили јавност да је њихова нето добит 2,8 одсто, а да им трошкови пословања расту брже од профита. Указали су и на то да је зарада других учесника у ланцу снабдевања далеко већа. Иако нису споменули на кога мисле, подаци о зарадама АПР-а указују на прехрамбене компаније.
Оне се нису оглашавале о томе зашто је у време никад јефтинијих житарица, храна направљена од њих – никад скупља. Чини се да у време скупе хране, страдају само потрошачи и пољопривредници.
Жарко Галетин, агроекономски аналитичар рекао је да више не постоји међусобна подела одговорности, ризика, као и да је међусобна солидарност постала једна непозната категорија у нашем времену.
„Имамо ситуацију да се сунцокрет нуди по цени од 35 динара од стране откупљивача, а истовремено, имамо цену сунцокретовог уља од 170, 180 динара за литар што обесмишљава узајамни паритетни однос за који је 2,6 килограма сунцокрета цена литре уља“, објаснио је Галетин.
Држава ће преговарати с трговцима
Држава ће разговарати о смањењу маржи са представницима највећих трговинских ланаца код нас. Преговараће се о нижим трговачким зарадама на млеку, храни за бебе, кромпиру, кафи, чоколади, кућној хемији…
Списак броји више од десет артикала. Како РТС незванично сазнаје, неће се инсистирати на појефтињењу свих предложених производа. Али и да ће списку бити додати производи код којих има простора за ниже цене.
Извор: РТС
