Раброво – метропола древне Европе

received_234090167167044
Share on facebook
Facebook 0

По мишљењу стручне јавности, локалитет Раброва представља једну праву неоткривену ризницу најстарије винчанске културе – пронађени су артефакти из периода 6 500 година пре Христа! Преносимо у целини мишљење двојице врхунских светских експерата о овом налазишту :

МИШЉЕЊЕ О АРХЕОЛОШКОМ МАТЕРИЈАЛУ

СА ЛОКАЛИТЕТА ВИНЧАНСКЕ КУЛТУРЕ У РАБРОВУ

Мештанин Добре, Драган Милановић је у задњих петнаестак
година са локалитета који се налази у атару села Раброва , прикупио археолошку
збирку која апроксимативно броји око 40 000 појединачних артефаката.
Прелиминарним увидом констатовано је да збирка садржи највишефрагмената
керамике, око 75%, где се издвајају у разним техникама орнаментисани комади,
делови обода, дршке, све типолошки веома разнолико. Посебно се издвајају колекције
од по неколико десетина до неколико стотина комада керамичких поклопаца у
облику људског лица, жртвеници и делови ритуалних посуда. Посебну групу
представљају фрагменти антропоморфних фигурина којих је прикупљено неколико
десетина. Те фигурине су ритуално ломљене у њихово време и због тога ни на
другим локалитетима ове културе углавном се налазе поломљене. Ту је и збирка
керамичких перли, тегова за мрежу и разбој, амулети и други материјал
карактеристичан за ову културу. Збирка каменог материјала је веома бројна и
разноврсна. Велики број је целих алатки; секире, тесле, длета, тучкови,
жрвљеви. Веома су значајне минијатурне алатке од полудрагог камена, какав је на
пример жадеит. Збирка кременог материјала броји неколико хиљада комада. Рече је
о алаткама типа резача, стругача, сврдла и слично. Израђене су техником
окресивања од различитих силикатних стена: рожнац, јаспис, кварцит, опал и
посебно важна и веома бројна колекција алатки од опсидијана, чија се лежишта
налазе далеко на северу Мађарске на Бик планини, и на острву Мелосу у Грчкој.
Реч је о посебној врсти вулканског стакла изузетних физичких и хемијских
својстава. Колекција броји више од пар стотина појединачних комада  где
имамо и готове производе и сировину од којих су израђивани, што указује да су
израђивани на самом локалитету.

На основу стилско типолошких карактеристика са сигурношћу
се може закључити да је реч о материјалу најстарије фазе винчанске културе,
која се датује у време око 5 500. година пре наше ере. Прелиминарним увидом у
материјал запажени су међу фрагментима керамике елементи старчевачке културе,
датоване у време око 6 500. година пре наше ере и која је директни наследник
културе Лепенског Вира. Винчански локалитет Раброво је једини локалитет ове
културе у целом сливу Пека, и то је за сада локалитет који је најближи Рудној
Глави, најстаријем руднику бакра у свету. Винчанска култура, названа по
локалитету Винча код Београда, је прва култура која је открила металургију
бакра. То је потврђено на локалитетима Беловоде код Петровца на Млави, Плочник
код Прокупља и Дивостин код Крагујевца и другим. По својим димензијама око 2000
х 800 м локалитет спада међ пар највећих и представљао је метрополу тадашње
древне Европе.  Локалитет Раброво, по свом положају, величини и богатству
разноврсног археолошког материјала ће изазвати интересовање светске археолошке
научне јавности, посебно колега из Питсбурга у Америци и Шефилду у Великој
Британији, са кјима Народни музеј у Пожаревцу истражује локалитете ове културе
у околини Петровца на Млави. Локалтет Раброво је далеко важнији и значајнији од
њих. Велики археолошки радови су значајни како за науку и културу, исто тако и
за туризам и привреду. Локалитет има потенцијал да се на њему уреди археолошки
парк и међународни научни истраживачки центар.

Материјал  који је марљиво и стрпљиво годинама
сакупљао господин Драган Милановић је више него одлична основа да се напише
једна репрезентативна монографија  о овом локалитету.  Након детаљне
научне и музеолошке обраде целокупног материјала и локалитета могуће је у
адекватном, репрезентативном простору , направити сталну музејску поставку,
која ће бити још један драгуљ туристичке и културне понуде нашег краја.

Материјал који
је прикупио господин Милановић је такав, да би га пожелели и многи светски
музеји.На крају је важно напоменути да господин Милановић до предмета није
дошао на нелегалан и против законит начин, већ их је сакупљао на површини тек
узораних и посејаних њива. Осим тога он је о предметима водио своју посебну
евиденцију, на ком су делу локалитета нађени, што је за науку изузетно
драгоцено.

                     
                     
            Драган Јацановић

                                                                                               
Виши кустос археолог

                                                                              Народни музеј Пожаревац

prenosimo i pismo profesora iz SAD :

COLUMBIA UNEVRSITY

IN THE CITY OF NEW YORK

15. 04. 2018. g.

Gospodin Dragan Jacanović

Narodni muzej u Požarevcu

Dr Voje Dulića 10-12

12000 Požarevac

Republika Srbija

Poštovani kolega Jacanoviću,

Zahvaljujem Vam se što ste mi preko mejla poslali fotografije površinskih
nalaza koji su

skupljeni na lokalitetu Rabrovo u Braničevskom okrugu. Po keramici
i figurinama koje sam

mogao da vidim, ovo je po svemu sudeći neolitsko, ranovinčansko
naselje, koje se verovatno

može apsolutno hronološki datovati u kraj 6. milenijuma pre naše
ere. Javlja se i jedan fragment

keramike sa štipanjem koji možda može da bude vezan i za raniji,
starčevački period

centralnobalkanskog neolita. Ovo je po svemu sudeći veoma važan
lokalitet, naročito što nema

gotovo nijednog poznatog vinčanskog lokaliteta u ovom delu đerdapskog
zaleđa. Buduća

istraživanja na ovom mestu biće od velikog značaja kako bi
testirali hipotezu da se tokom rane

vinčanske kulture, tokom faze B u njenoj internoj periodizaciji,
javlja veći broj

novouspostavljenih naselja, koja potom krajem ove faze bivaju napuštena,
u period prelaska ka

fazi C kada se na čitavoj teritoriji prostiranja vinčanske kulture
dešavaju značajne promene u

svim vidovima sačuvane materijalne kulture.

U nadi da ćemo ubuduće nastaviti našu dosadašnju uspešnu saradnju,

Srdačno vas pozdravljam.

dr Dusan Boric

db2128@columbia.edu

2,444 total views, 1 views today

Slider
Close Menu