5/18. јануара је Зимски Крстовдан,  први дан када православни верници посте након Божића. По типику пости се на „вину“ – што значи пост на води са једном чашом вина.

У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос. Зимски Крстовдан  спада у непокретне празнике и везује се за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.

Празнују се, заправо, два догађаја, у вези са Часним крстом – проналазак Часног крста на Голготи и повратак из Персије у Јерусалим.

Многа народна веровања везана су за овај дан, па тако

…према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.

… који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године.

…у Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.

…дванаест дана, почињући од Божића а закључно са Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

…на Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.

…према предању, у Богојављенској ноћи отвара се небо и верује се да се свака жеља може испунити. Тачно у поноћ треба погледати у небо и замислити жељу.