Друга половина августа полако али сигурно пролази а са њом и лето. Пред нама се налази јесен од које се много очекује када се ради о отварању неких нових производних погона. Оно што је извесно, у најскоријем времену биће неких нових радних места – колико, остаје да видимо. Видљиве су активности у фабрици минералне воде „Анђелковић“ у Нересници и у улици „Боже Димитријевића“ у којој би требала да почне са радом италијанска фабрика стилског намештаја и погон за производњу пелета.Ту је и могућност отварања новог каменолома . Као и једног погона текстилне индустрије.
У кабинету првог човека наше општине данас је одржан састанак на коме је је једина тачка дневног реда била везана за наведену проблематику .
„ Могу само рећи да сам велики оптимиста када се ради о смањењу незапослености у нашој општини „ рекао је Новица Јаношевић након састанка.“ Не бих желео да спомињем конкретне податке из разлога што , на жалост, међу нама има много оних што заступају тезу „ што горе то боље“ и све примају „ на нож“. Најавимо отварање фабрике, они кажу : „ лажу“, покажемо зграду где ће се отворити , они кажу :“…одакле нам радници, ко ће ту да ради?“… Не ваља када нема инвестиција, не ваља када има. Разумем да неко другачије политички мисли, али не разумем да не жели напредак нашој заједници.Не могу да схватим да неко покушава да онемогући долазак инвеститора у општину, или ако дођу, да учини све да их се, народски речено, отера. Но таквима поручујем да неће успети у својим намерама – на крају, не улаже општина новац у отварање фабрика већ приватници или корпорације. Општина пружа логистички подршку, не финансијску .Од сада ћемо пред јавност излазити само када се нешто конкретно и свима видљиво уради, односно када неће моћи бити дилеме да ли је локална самоуправа успела да доведе неког инвеститора и омогућила отварање нових радних места“.
На питање да одговори која је највећа инвестицаја у општини Јаношевић је био јасан : „Свакако гасификација. То је инвестиција од 11 милиона еура и она нам је неопходна за даљи развој општине- превасходно за покретање производње у бившој Кречани и за индустријску зону у Кучеву“.
