Данас, у среду, 9. септембра 2026. године тачно у 12 часова, председник Републике Александар Вучић потписао је Указ о распуштању Народне скупштине и донео званичну Одлуку о расписивању ванредних парламентарних избора који ће бити одржани у недељу, 25. октобра 2026. године.
Овим чину претходио је образложени предлог Владе Србије, чиме је званично отворена изборна трка која ће трајати 46 дана. Како би грађани и политички актери знали своја права и обавезе, доносимо детаљан преглед свих законских правила и изборних радњи.
1. Изборни рокови и прикупљање потписа
Од момента ступања на снагу Одлуке о расписивању избора, почињу да теку рокови за изборне радње:
-
- Крајњи рок за предају листа: Политичке странке, коалиције и групе грађана своје изборне листе Републичкој изборној комисији (РИК) морају поднети најкасније 20 дана пре дана гласања.
- Број потребних потписа: Да би РИК прогласио изборну листу, потребно је прикупити најмање 10.000 оверених изјава бирача који подржавају ту листу. За изборне листе које представљају националне мањине, овај цензус је смањен на 5.000 потписа.
2. Ко, где и колико пута може потписати?
-
- Ко може потписати: Сваки пунолетни, пословно способни држављанин Републике Србије који има важећу личну карту.
- Где се оверавају потписи: Овера изјава бирача да подржавају изборну листу врши се искључиво код јавних бележника (нотара) или у општинским/градским управама које имају овлашћење за послове овере.
- Колико листа грађанин може потписати: За разлику од ранијих изборних циклуса када је важило строго правило „један бирач – један потпис“, најновијим изменама изборног законодавства ово ограничење је укинуто. Грађани Србије сада имају право да својим потписом подрже више изборних листа уколико то желе, а сваки од тих потписа оверен код нотара биће потпуно валидан за РИК
3. Скупштина је распуштена: Ко доноси одлуке?
Моментом када председник потпише Указ, тренутни сазив Народне скупштине Србије формално престаје да постоји у пуном капацитету.
-
- Шта ради распуштена Скупштина: Распуштени парламент се налази у тзв. „техничком мандату”. Скупштина обавља само текуће и неодложне послове утврђене законом.
- Забрана доношења закона: Скупштина у овом периоду не може доносити нове законе, нити вршити изборе и именовања функционера, осим ако је то неопходно због проглашења ванредног или ратног стања или испуњавања међународних обавеза.
4. Процедура са најављеном оставком председника: Ко га мења?
Посебну пажњу јавности привлачи уставна процедура око најављене оставке председника Александра Вучића након расписивања парламентарних избора:
-
- Како се подноси оставка: Председник Републике подноси оставку председнику Народне скупштине и о томе обавештава јавност. Мандат му престаје оног дана када поднесе оставку.
- Ко мења председника (В.Д. статус): Према Уставу Србије, када председнику Републике престане мандат пре истека времена на које је биран, његову дужност замењује (врши функцију) председник Народне скупштине. Овај статус Вршиоца дужности (В.Д.) може трајати најдуже три месеца.
- Шта се дешава ако је Скупштина већ распуштена: Ово је специфична правна ситуација. Иако је Скупштина распуштена, функција председника Скупштине технички не престаје све до конституисања новог сазива парламента. То значи да актуелна председница Скупштине (Ана Брнабић) преузима вршење функције председника државе (В.Д. председник) и има уставну обавезу да у року од 3 месеца распише и ванредне председничке изборе.
Србија је званично ушла у изборни процес, РИК почиње са усвајањем роковника за изборне радње, а грађани већ од наредних дана могу очекивати отварање канцеларија за прикупљање и оверу потписа за подршку изборним листама.
5. Изборни цензус: Колико је процената потребно за улазак у Скупштину?
Да би политичке странке, коалиције или групе грађана уопште ушле у расподелу посланичких мандата и селе у скупштинске клупе, морају да пређу законом утврђен праг гласова:
-
- Општи цензус износи 3%: Свака редовна изборна листа (страначка или коалициона) мора да освоји најмање 3% гласова од укупног броја изашлих бирача на изборима. Овај проценат се рачуна у односу на број грађана који су убацили листиће у кутије, а не у односу на укупан број уписаних бирача.
- Природни праг за националне мањине: За изборне листе које имају званичан статус партија националних мањина цензус од 3% не важи. Оне улазе у расподелу мандата чак и ако освоје мање од 3% гласова, по систему тзв. „природног прага”. То значи да им је за један посланички мандат потребно онолико гласова колико износи количник укупног броја изашлих бирача и броја посланика (250), што олакшава мањинама да имају своје представнике у парламенту.
- Расподела мандата (Д’Онтов систем): Сви гласови које освоје листе које не пређу цензус од 3% се бришу, а мандати оних који су прешли цензус расподељују се применом Д’Онтовог система највећих количника. То практично значи да веће партије и коалиције добијају додатни „бонус” мандата од оних гласова који су остали испод црте од 3%.
foto :Ilustracija All
