Судбина предстојећег повећања пензија биће позната за седам дана. Према најавама председника Александра Вучића, коначан проценат усклађивања пратиће раст плата, а тачна рачуница зависи од учешћа нето масе пензија у бруто домаћем производу (БДП) земље.
Овај систем, заснован на „Швајцарској формули плус“, пребацио је одређивање повишица на терен чисте математике и економских показатеља. У зависности од званичних података Републичког завода за статистику, у игри су три различита сценарија за обрачун који ће се применити од децембра 2026. године.
Три модела за обрачун: Како се рачуна повишица?
- Модел 1: Најповољнији сценарио (Учешће пензија у БДП-у испод 10%)
Уколико су јавне финансије у „зеленој зони“, пензије се усклађују искључиво са растом просечних зарада у Србији. Пошто плате расту брже од инфлације, ово је најбоља опција за најстарије јер њихови чекови директно прате стандард запослених, игноришући поскупљења. Најаве сугеришу да је Србија тренутно најближа управо овом моделу. - Модел 2: Златна средина (Учешће пензија у БДП-у између 10% и 10,5%)
Примењује се класична швајкарска формула. Проценат повишице се дели на равне части: половину диктира стопа инфлације (раст потрошачких цена), а другу половину проценат раста просечних плата. На овај начин примања и даље расту брже од трошкова живота, али умеренијим темпом. - Модел 3: Кризни штит (Учешће пензија у БДП-у изнад 10,5%)
Ако издвајања за пензије постану претежак терет за економију, активира се одбрамбени механизам. Веза са платама се потпуно прекида, а пензије се усклађују само са стопом инфлације. Овај модел чува основну куповну моћ најстаријих и штити их од поскупљења, али без реалног пораста стандарда.
Коначни резултати и тачан проценат којим ће бити увећани пензионерски чекови биће познати након објављивања званичне статистике у наредних недељу дана.
foto ilustacija All
