Истраживање показује да је сваки други грађанин Србије био мета дигиталних превара. Лажне СМС поруке о приспећу пакета и преварантски мејлови постали су најопасније оружје криминалаца. Нападачи шаљу СМС са злонским линком који од жртава тражи доплату за поштарину. На тај начин преузимају све податке са платне картице. Историја се понавља и у Спем фасциклама које су преплављене лажним дописима наводних директора полиције, МУП-а или ММФ-а са циљем застрашивања и изнуде.
Просечан губитак по превареном грађанину износи 425 евра, док неки остају и без више од 1.175 евра. Истраживачи упозоравају да на преваре најчешће наседају особе средњих година. Најдрастичније финансијске губитке трпе старији грађани који теже препознају фишинг нападе. Стручњаци апелују на максималан опрез и хитно брисање оваквих порука.
Брзи савети за заштиту :
- Не кликћите на линкове: Поште и банке никада не траже уплате и ПИН кодове кроз СМС или обичан мејл.
- Проверите пошиљаоца: Лажни мејлови директора полиције увек стижу са чудних, приватних адреса (нпр. @gmail.com или @outlook.com), а не са званичних државних домена.
- Блокирајте број и адресу: Чим уочите сумњиву поруку, одмах блокирајте пошиљаоца и пријавите је као Спем.
- Никада не уносите податке с картице: Број картице, датум истека и троцифрени ЦВВ код са полеђине уносите искључиво на званичним и провереним сајтовима за куповину.
Интернет преваре у Србији треба пријавити Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал и МУП-у Србије, док се лажни сајтови пријављују Националном ЦЕРТ-у. У случају крађе података са картице, неопходно је моментално контактирати своју банку ради блокаде трансакција. За даље кораке посетите званичне сајтове надлежних институција
