12. март 2003. године : Испред улаза у зграду Владе Републике Србије у Београду, око 12:25 часова, извршен је атентат на премијера Зорана Ђинђића. Погођен је метком који му је пробио срце. Иако је хитно превезен у Ургентни центар, смрт је званично проглашена у 13:30 на операционом столу.
У истом нападу, другим хицем тешко је рањен у стомак припадник обезбеђења Милан Веруовић. Он је касније у својој књизи „Трећи метак“ изнео сведочење које указује на могућност постојања и трећег хица, што је остало предмет бројних полемика.
Извршиоци и пресуда
Суд је утврдио да је оба метка из снајперске пушке испалио Звездан Јовановић, официр ЈСО („Црвене беретке“), са прозора зграде Завода за фотограметрију. По налогу Милорада Улемека Легије, Јовановић је организовао и извршио овај чин. Обојица су правоснажно осуђена на по 40 година затвора.
Суд је утврдио да је оба метка из снајперске пушке испалио Звездан Јовановић, официр ЈСО („Црвене беретке“), са прозора зграде Завода за фотограметрију. По налогу Милорада Улемека Легије, Јовановић је организовао и извршио овај чин. Обојица су правоснажно осуђена на по 40 година затвора.
Полицијска акција „Сабља“
Непосредно након убиства, у земљи је уведено ванредно стање и покренута је опсежна полицијска акција под кодом „Сабља“. Циљ акције био је потпуно разбијање организованог криминала, а посебно Земунског клана.
Непосредно након убиства, у земљи је уведено ванредно стање и покренута је опсежна полицијска акција под кодом „Сабља“. Циљ акције био је потпуно разбијање организованог криминала, а посебно Земунског клана.
Током „Сабље“ приведене су хиљаде људи, а кључне вође клана, Душан Спасојевић и Миле Луковић, убијени су у сукобу са полицијом приликом покушаја хапшења у Мељаку. Ова акција довела је до расформирања Јединице за специјалне операције (ЈСО) и подизања оптужница против најодговорнијих за убиство премијера.
Визија система изнад појединца
Након неуспелог покушаја атентата код Београдске арене 21. фебруара 2003, Ђинђић је изговорио речи које су постале део његовог историјског наслеђа:
Након неуспелог покушаја атентата код Београдске арене 21. фебруара 2003, Ђинђић је изговорио речи које су постале део његовог историјског наслеђа:
„Ако неко мисли да ће зауставити спровођење закона тиме што ће мене уклонити, онда се грдно вара, јер ја нисам систем. Систем ће функционисати и даље и нико неће добити амнестију за злочине тако што ће уклонити једног или два функционера државе.“
Биографија др Зорана Ђинђића (1952–2003)
Образовање и академска каријера
- Рођење: Рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу.
- Студије: Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1974. године.
- Докторат: У периоду од 1977. до 1990. године боравио је у Немачкој. Докторирао је 1979. године на Универзитету у Констанцу, где је радио као асистент.
- Објављена дела: Аутор је књига „Субјективност и насиље“, „Јесен дијалектике“ и „Југославија као недовршена држава“. Био је главни уредник часописа „Theoria“.
Политички рад
- Оснивање ДС: Један је од оснивача Демократске странке. У септембру 1990. изабран је за председника Извршног одбора, а од јануара 1994. до смрти био је председник Демократске странке.
- Градоначелник Београда: Након протеста коалиције „Заједно“ 1996/97. године, изабран је за првог некомунистичког градоначелника Београда у фебруару 1997. године.
- Пети октобар: Одиграо је кључну улогу у формирању Демократске опозиције Србије (ДОС) и свргавању Слободана Милошевића са власти у октобру 2000. године.
Председник Владе
- Мандат: За председника Владе Републике Србије изабран је 25. јануара 2001. године.
- Признања: Амерички недељник Time сврстао га је 1999. године међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума. Добитник је немачке награде „Бамби“ (2000) и награде фондације „Полак“ (2002) за допринос развоју демократије.
- Језици: Течно је говорио немачки и енглески језик.
-
Породица
- Иза себе је оставио супругу Ружицу, ћерку Јовану и сина Луку
Убијен је у атентату испред зграде Владе Србије 12. марта 2003. године у 12:25 часова.
извор : Влада Републике Србије
