У Градској галерији Центра за културу „Драган Кецман“ вечерас је ( четвртак, 04. децембар) у присуству љубитеља ликовне уметности отворена Самостална изложба сликарке Ане Цвејић под називом “Морал, карактер, цензура…” . О изложби су на отварању говорили директорка Центра Марија Мратић као и ауторка .
О томе шта за њу представљају ова ликовна остварења сликарка каже :
“Морал, карактер, цензура… је серија радова са којом покушавамда на изкарикирани начин прикажем дешвања и промене у друштву.Суноврат данашњег друштва заснива се на паду морала и
непостојању каракрета, на крају цензура долази као цензура у уметности. Основна проблематика је вредност, јер данашње друштосе заснива на вредности, материјализму. Морал, карактер, честитост,
искреност немају вредност или је њихова вредност сведена наминимум. Насупрот томе, вредан си онолико колико имаш новца. У модерном времену у којем живимо, новац показује вредност. По
свему судећи, живимо у времену пада илити сунаврата једног друштва. Не постоји индивидуалност или је сведена на минимум. Свака индивидуалност је чудна, осуђена на пропаст. Ваљда сви требамо да
будемо исти и послушни, јер на тај начин народним масама се најлакше управља. Моји радови су сатирични приказ времена у којем стварам, а које није наклоњено правом, искреном и природном. Они
не треба да прикажу суптилну игру светла, сенке и наговештаја, они се отворено кезе у лице времена и говоре сами за себе. Као карикауре или псеудо-плакати они вичу, цере се, подсмевају се, опомињу, они су омен посматрачу, ако историја има тендецију да се циклично понавља у одређеним временским интервалима, онда нам је будућност већ
записана. У овој серији цртежа – слика, комбиноване технике великог формата, желела сам да се изборим са дешифровањем емоција модерног човека у времену технолошке, бирократске и холивудизоване реалности. Покушавајући да храбро уђем у све аспекте људске подсвести, психолошки надограђујем ту непознаницусвојим виђењем лажне естетике коју је човек садашњице свео на
одбрамбени механизам, средство до циља и копију кичастог квази
реализма. Моја жеља је да прикажем суровост и окрутност данашњегвремена, јер једном давно је Милеланђело рекао “Кажите папи да поправи свет па ће и слике бити боље”.
