Познато је у аналима српске спелеологије да је  чувени  географ и научник Јован Цвијић у последњој деценији 19. века ( према неким подацима 1894.године)  ушао  у приступачни, улазни део „Савине пећине“ (60- 80м) како се тада звала Равништарка. То су чинили и мештани и не знајући да се налазе на улазе једне од тзв. великих пећина Србијечији је  лавни пећински канал дугачак је 501,5 метара ( укупна дужина свих пећинских канала преко 600 метара). То се сазнало тек стотинак година касније, захваљујући двојици храбрих сеоских дечака који су 1980. године први прошли кроз целу пећину. Након њих то су почели чинити и професионалци да би данас (пећина је комплетно отворена за туристичке посете 2007. године) дуужина уређене  туристичке стазе кроз пећину износила 550 метара. Кроз Равништарку протиче поток Понорац, који извире 2 км узводно у знатно мањој, Бисиној пећини.Пећински накит Равништарке је по лепоти раван оном у Церемошњи. За разлику од Церемошње, која је у суштини скуп неколико великих дворана, Равништарка има само једну пећинску дворану – ’’Црни Дворац’’. Печат Равништарки даје њен главни канал, који личи на гигантски тунел богато украшен најразноврснијим пећинским накитом. Од фигура, посебно се издвајају Шарац Краљевића Марка, Главоње и Лепа Равништарка, која је уједно и амблем пећине. Као активна речна пећина, Равништарка је сиромашна подним накитом, али зато врло богата таваничним и зидним накитом. У пећини је температура 8 – 10 степена.

извор и фото : ТОК