1098. године – Крсташи су у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије.

 

1389. године – У бици на Косову пољу Турци су победили српску војску и обезбедили даљи продор на Балкан. Србија је потом постала турска вазална држава, а њено освајање завршено је 1459. године када су Турци заузели утврђени град Смедерево.

1491. године – Рођен је енглески краљ Хенри VIII, који је током владавине (од 1509. године) проширио власт на Велс, Шкотску и Ирску. Сукобио се са папом који није хтео да поништи његов брак са једном од шест жена и прогласио се за поглавара новоосноване Англиканске цркве (1534).

Прочитајте и: Биографија енглеског краља Хенрија III

1577. године – Рођен је фламански сликар Петер Паул Рубенс. Његове велике композиције сматрају се највећим дометом фламанског барокног сликарства и аутентичним изразом барокног духа. Најпознатија дела: “Последњи суд”, “Венера”, “Парисов суд”, “Отмица Леукипових кћерки”.

1629. године – Миром у Алеу окончана је побуна хугенота (протестаната) у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у “Вартоломејској ноћи” 1572. године када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност са католицима они су стекли тек након Француске револуције.

 

1712. године – У Женеви је рођен француски филозоф Жан-Жак Русо, чије је дело утицало на Француску револуцију и на европску књижевност и филозофију XВИИИ и XИX века. Најзначајнија дела: “Емил или о васпитању”, “Расправа о пореклу и основама неједнакости међу људима”, “Писмо Даламберу”, “Исповести.

Прочитајте неке од најзанимљивијих цитата Жан-Жака Русоа!

1867. године – Рођен је италијански писац Луиђи Пирандело, добитник Нобелове награде за књижевност 1934. године, један од најзачајнијих драмских писаца 20. века. Најпознатија дела: “Шест лица траже писца”, “Ђакомино”, “Хенрик IV”.

1873. године – Рођен је француски хирург и биолог Алексис Карел, чије је дело имало значајну улогу у развоју метода трансплантације ткива. Добитник је Нобелове награде за медицину 1912. године.

1874. године – Умро је српски политичар Илија Гарашанин, један од вођа уставобранитеља, министар унутрашњих послова и председник владе кнежевине Србије (1861-67). Његово дело “Начертаније” (1844) први је национални програм Србије након ослобођења од турске власти и било је темељ српске спољне политике све до Првог светског рата.

1902. године – САД су купиле од Француске за 40 милиона долара концесију за градњу Панамског канала.

 

1914. године – Припадник организације “Млада Босна” Гаврило Принцип убио је у Сарајеву аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софију. То је била варница за почетак Првог светског рата.

1919. године– Потписан је Версајски мировни уговор између Немачке и савезника којим је и формално завршен Први светски рат.

1921. године – Донет је Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав) којим је новонастала држава проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом са династијом Карађорђевић.

1948. године – На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена је из Информационог бироа комунистичких партија (Информбиро). То је значило и формални раскид односа са земљама комунистичког блока. Блокада Југославије и кампања против југословенског руководства, које су уследиле, трајале су до 1955. године.

1950. године – Американци су победили Енглезе са 1:0 на Светском фудбалском купу у Бразилу.

1950. године – Пуштен је у саобраћај пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, назван “Ауто пут братство-јединство”, у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије.

1956. године – У пољском граду Познањ угушена је побуна радника уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти.

 

1960. године – Основан је Универзитет у Новом Саду.

1976. године – Сејшелска острва у Индијском океану су после 160 година стекла независност од Велике Британије.

1977. године – Умро је српски сликар Иван Табаковић, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника српског модерног сликарства. Најзначајнија дела: “Метаморфозе”, “Аутопортрет”.

1981. године – У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле су 74 особе, међу којима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти.

1989. године – На Газиместану, на Косову обележена је 600-годишњица Косовске битке. Централни догађај на скупу, којем је присуствовало око милион људи, био је говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића којим је почео метеорски успон тог српског политичара.

1992. године – У организацији опозиционог Демократског покрета Србије (ДЕПОС) у Београду је, испред зграде Скупштине СРЈ, почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали су оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Народне скупштине и формирање владе националног спаса.

1997. године – Кубански и аргентински форензичари пронашли су шест костура у близини боливијског града Валгранда. Касније је утврђено да су међу њима и остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре.

2001. године – Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић изручен је Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић је 27. маја. 1999. године оптужен за злочине против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској 1991-1992. и БиХ 1992-1995. и на Косову 1999. године.

2001. године – Умро је амерички филмски и позоришни глумац Џек Лемон, један од најпопуларнијих америчких комичара, добитник два Оскара и награде за животно дело (1988) Америчког института за филм (“Апартман”, “Спасите тигра”, “Неки то воле вруће”).

2003. године – Мексико је изручио Шпанији бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Каваља, оптуженог за геноцид и тероризам током “прљавог рата” који је вођен у време владавине војне хунте у периоду 1976-1983. године против опонената, а у коме је око 30.000 људи убијено или нестало.

2004. године – САД су предале власт Ирачанима, два дана пре рока и седам месеци пре избора, након чега су лидери привремених ирачких власти положили заклетву.

2006. године – Црна Гора је постала 192. држава чланица Уједињених нација.