1190. године – Римско-немачки цар Фридрих I Барбароса утопио се у реци Салеф у Малој Азији на повратку из Трећег крсташког рата.

1610. године – Први холандски досељеници искрцали су се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка. Холанђани су 1626. године за неколико бала тканине и јефтину бижутерију откупили од Индијанаца острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам.

1719. године – Римско-немачки цар Карло VI протерао је Шпанце са Сицилије.

1793. године – У Паризу је отворен први јавни зоолошки врт, “Жарден де Плант”.

1819. године – Рођен је француски сликар Гистав Курбе. Као оснивач реалистичке школе у време крутог академизма, сматра се најреволуционарнијим сликаром 19. века. Његова најпознатија дела: “Атеље”, “Туцачи камена”, “Талас”, “Погреб у Орнану”.

1832. године – Рођен је немачки инжењер Николаус Аугуст Ото, изумитељ четворотактног мотора са унутрашњим сагоревањем (1876. године).

 

1836. године – Умро је француски физичар и математичар Андре Мари Ампер, оснивач електродинамике.

1868. године – У Београду, у Кошутњаку убијен је српски кнез Михаило Обреновић. Владао је аутократски, а као присталица просвећеног апсолутизма извршио је значајне реформе и државној управи и војсци, европеизовао земљу, основао Народни музеј и Народно позориште у Београду. Наследио га је Милан Обреновић.

1898. године – Америчке трупе извршиле су, у Шпанско-америчком рату, инвазију на Кубу.

1909. године – Први пут је употребљен сигнал С.О.С. када је линијски брод “Славониа” компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима.

1915. године – Рођен је амерички писац Сол Белоу, добитник Нобелове награде за књижевност 1976. године. Најпознатија дела: “Хендерсон, краљ кише”, “Човек на клацкалици”, “Жртва”, “Не пропусти дан”, “Пустоловине Огија Мача”.

1922. године – Рођена је америчка филмска глумица и певачица Џуди Гарланд, која се прославила већ као девојчица улогом у филму “Чаробњак из Оза”.

1923. године – Рођен је британски медијски магнат чешког порекла Јан Лудвик Хох, познат као Јан Роберт Максвел. Удавио се 1991. године код Канарских острва, пошто је са своје јахте пао у море.

1923. године – Умро је француски писац Пјер Лоти. Најпознатија дела: “Исландскири бар”, “Лотијева женидба”, “Роман једног спахије”.

1924. године – Фашисти су киднаповали, а потом убили Ђакома Матеотија, лидера италијанских социјалиста.

1934. године – Умро је енглески композитор Фредерик Делијус, познат по симфонијама “Париз песма великог града” и “Бригг Фаир” и композицијама “Миса живота” и “Реквијем” инспирисане делом Фридриха Ничеа.

1934. године – “Рођен” је Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија.

1940. године – Италија је, као савезница Немачке у Другом светском рату, објавила рат Француској и Великој Британији.

1942. године – Немци су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице за одмазду због атентата на нацистичког протектора Чешке и Моравшке и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника, Рајнхарда Хајдриха. Атентат су 27. маја извршили Јозеф Габчик и Јозеф Кубиш, чешки командоси-падобранци, послати из Велике Британије.

1946. године – Умро је амерички боксер Џек Џонсон, први црнац који је освојио титулу светског првака у тешкој категорији.

1967. године – Умро је амерички филмски глумац Спенсер Трејси, први глумац који је две године узастопно добио Оскара за филмове “Храбри капетан” 1937. године и “Град дечака” 1938. године.

1967. године – Завршен је шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео делове територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалем, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво; СССР је прекинуо дипломатске односе са Израелом.

1970. године – У Јордану је стотину људи погинуло у сукобу владиних снага с палестинским герилцима.

1971. године – САД су укинуле 20-годишњи ембарго на трговину с Кином.

1990. године – Перуански политичар јапанског порекла Алберто Фуџимори, победио је на председничким изборима у Перуу књижевника Марија Варгаса Љосу.

1990. године – На првим вишестраначким посланичким изборима у Чехословачкој од 1946. године, победио је Грађански форум који је основао књижевник Вацлав Хавел.

1990. године – На првим вишестраначким посланичким изборима у Бугарској изборну победу је однела Бугарска социјалистичка партија (бивши комунисти).

1996. године – Представници чеченских сепаратиста и Русије потписали су споразум којим су утврђене основе за окончање 18-месечног рата у Чеченији.

1997. године – По налогу лидера Црвених Кмера Пола Пота, убијени су један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице.

1998. године – Протестом у Приштини, уз захтев за долазак снага НАТО на Косово, косовски Албанци прекинули су свакодневне получасовне протестне шетње, које су под мотом “Косово-највећи затвор на свету”, организовали два месеца. Протести са истим захтевом одржани су и у Тирани и Скопљу.

1999. године – НАТО је прекинуо бомбардовање СР Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије повукле с Косова на основу Војно-техничког споразума потписаног претходног дана у Куманову. Председник СРЈ Слободан Милошевић је саопштио да су током агресије НАТО против СР Југославије погинула 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца.

2000. године – У Дамаску је умро Хафез ел Асад, председник Сирије од 1971. године. За новог председника изабран је његов син Башар ел Асад.

2001. године – Медијски магнат, Силвио Берлускони, по други пут је постао премијер Италије, пошто је његова партија на посланичким изборима освојила 30 процената гласова више од било које друге партије. То је била 59. влада Италије од Другог светског рата.

2002. године – Умро је Џон Готи, амерички мафијашки бос. Ухапшен је 1990. године, после деценија бруталних злочина и луксузног живота.

2003. године – У Торонту (Канада) је легално склопљен први брак два хомосексуалца у тој земљи.

2004. године – Умро је блуз и џез кантаутор Реј Чарлс. Добитник је 12 музичких награда “Греми”, међу којима и за најбољу песму три пута узастопно, за “Хит тхе Роад Јацк”, “И Цан’т стоп ловинг yоу” и “Бустед”.

2007. године – Џорџ Буш је допутовао у једнодневну посету Албанији као први амерички председник који је посетио ту земљу.