20. мај је Светски дан пчела, метрологије и Дан здравих градова

20.05.
Facebook

Светски дан пчела обележава се 20. маја у свету као дан посвећен пчеларству и пчелама  и то од 2018. године. Иницијатива за успостављање овог дана је Словенија. Србијаје подржала ову иницијативу јер је пчеларство слично као у Словенији. Пчеларство је на веома високом нивоу у ове две земље и представљају важну пољопривредну грану  Генерална скупштина УН је на предлог Словеначког пчеларског савеза прогласила овај дан за Светски дан пчела . Највећи развој пчела на северној полулопти је у мају месецу. А и на тај дан се родио Антон Јанша, зачетник и учитељ модерног пчеларства у 18. веку. Царица Марија Терезија га је именовала за дворског пчелара и за првог царског инструктора у монархији.

 

Светски дан метрологије обележава се 20. маја, на дан када је 1875. године потписана Метарска конвенција. Ова конвенција обезбеђује основу за кохерентан систем мерења широм света, на којем се темеље индустријска производња, међународна трговина, иновације и научна открића.ша земља је приступила Метарској конвенцији 1878. године, а национална метролошка институција Републике Србије данас је Дирекција за мере и драгоцене метале. Дирекција је члан Метарске конвенције и других међународних метолошких организација, а у нашој земљи је део инфраструктуре квалитета, заједно са Акредитационим телом Србије и Институтом за стандардизацију Србије

Светски дан здравих градова обележава се 20. маја широм света, па и у нашој земљи. Овим поводом се организују различите активности и иницијативе помоћу којих се оснажују напори да урбане средине постану што здравија места за развој друштва и појединца.

Последњих деценија смо сведоци великог прилива становништва у градове. Према подацима Републичког завода за статистику Србије, више од половине становништва живи у урбаним срединама.

Овај податак довољно говори о пренасељености градова, што за директну последицу има неповољне исходе у погледу чистоће ваздуха и вода, али и изложеност становника осталим штетним факторима као што су заразне и незаразне болести, изложеност насиљу и финансијској несигурности, физичкој неактивности и стресу. Процењује се да ће до 2050.године, готово 70% становништва на планети живети управо у градовима. То значи да ће сви штетни фактори које урбана средина носи са собом постати још израженији, То се превасходно убрајају бука, густ саобраћај и саобраћајне несреће, сексуални радници и насиље, злоупотребе опијата и алкохола, висока стопа криминала и све већи број бескућника.

Овај датум се обележава са јасним циљем подизања свести о важности здравих градова и мобилизацији целокупног друштва и свих грађана, као и доносилаца одлука, да се улажу додтани напори у стварању здравих урбаних средина које одговарају потребама становништва.

Одговоран однос према себи и животној средини треба да буде један од стубова модерног друштва које се све више урбанизује и сели у градове. Како би се свест о здравим градовима подигла на што виши ниво, потребно је да се укључе сви чиниоци друштва, почев од појединаца и заједница, па до владе, владиних и невладиних организација, и осталих јавних установа које могу да допру до што већег броја људи како би подигли свест о овом проблему и подстакли јавност на акцију.

извор:Википедија,iss.rs,  aqualab.rs

Loading