1347. Римски народни трибун Кола ди Риенцо  прогласио је Римску Републику протеравши властелу из града. Већ наредне године Риенцо је био присиљен да напусти Рим. Његов лик инспирисао је Рихарда Вагнера  за оперу „Риенцо“.

1349. Цар Душан је прогласио законик којим су утврђена општа начела уређења српске државе.

1498. Португалски морепловац Васко да Гама  стигао је у луку Каликат, на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде.

1506. Умро је италијански морепловац Кристофер Колумбо  који је на својим путовањима у Нови свет открио Америку.

1799. Рођен је француски писац Оноре де Балзак . Као протагонист реалистичког романа, створио је опус од стотинак књига под заједничким насловом „Људска комедија“ у којем је описао ликове из најразличитијих друштвених слојева.

1806. Рођен је енглески филозоф и економиста Џон Стјуарт Мил , један од оснивача политичке економије и заступник утилитаризма у етици. У логици је усавршио истраживања узрочних односа међу појавама („Принципи политичке економије“, „Систем логике“, „Утилитаризам“).

1834. Умро је француски генерал и државник маркиз Лафајет ), добровољац у америчком рату за независност од 1777. По повратку у Француску 1789. био је командант Националне гарде.

1867. Британска краљица Викторија  положила је у Лондону камен темељац за Ројал Алберт хол.

1881. Рођен је пољски генерал и политичар Владислав Сикорски ), који је у Другом светском рату организовао пољске емигранте за борбу против Хитлера.

1882. У Бечу је потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустро-Угарске и Италије.

1902. Америчке трупе напустиле су Кубу након што је у тој земљи успостављена републиканска власт. Први председник републике био је Томас Естрада Палма .

1915. Рођен је израелски генерал и политичар Моше Дајан . У арапско-израелском рату 1948-49. командовао је трупама на сиријском и јерусалимском фронту, а у англо-француско-израелском нападу на Египат 1956. предводио је израелске трупе у инвазији на Синај. У време шестодневног израелско-арапског рата 1967. био је министар одбране.

1920. Убијен је мексички председник Венустијано Каранса. Нови председник Мексика постао је Адолфо де ла Уерта .

1922. Најмање 90 људи је погинуло када је британски брод „Египат“ потонуо после судара у густој магли с француским бродом „Сена“. Брод је носио и злато и сребро у вредности од милион фунти.

1927. Потписивањем мировног споразума у Џеди са краљем Ибн Саудом Велика Британија је признала независност Саудијске Арабије.

1941. Италија је у Другом светском рату анектирала Боку Которску са делом дубровачког котара и назвала је Покрајина Бока Которска.

1956. Американци су извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини.

1958. Умро је Ђуро Салај, један од оснивача Комунистичке партије Југославије и први председник Јединствених синдиката Југославије (1945).

1980. У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60 одсто бирача гласало је против отцепљења.

1985. Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану.

1989. Скупштина Србије донела је одлуку о расписивању зајма за привредни препород Србије. Зајам никада није враћен зајмодавцима, а српска привреда је у наредној деценији доживела колапс.

1995. Заирска влада је успоставила карантин у региону погођеном смртоносним вирусом ебола.

1997. Турска војска саопштила да је убила 1.300 Курда у једнонедељној офанзиви унутар северног Ирака.

1999. Ваздухопловним нападима НАТО у Београду је срушена болница, погинула су три пацијента и оштећено је неколико амбасадорских резиденција.

2000. На последњој донаторској конференцији за Босну и Херцеговину, одржаној у седишту ЕУ у Бриселу прикупљено је 850 милиона долара. За обнову у тој бившој југословенској републици после трогодишњег рата (1992-95), укупно је прикупљена 5,1 милијарда долара.

2000. Тајван је инаугурисао председника Чен Схуи-биана што је по први пут у кинеској историји да демократски изабран опозициони лидер положи заклетву као шеф државе.

2002. Источни Тимор прогласио је независност после више од четири и по века стране доминације и 32 месеца власти администрације УН.

2003. Бивши пилот Југословенске народне армије (ЈНА) Емир Шишић осуђен је у Риму на доживотни затвор због убиства петорице дипломата, од којих су четворица били Италијани, јер је 1992. на подручју Хрватске оборио авион Европске заједнице. Казна је преиначена на 15 година затвора, а одлуком италијанских власти 2006. пребачен је у Србију на даље издржавање казне, где му је две године касније одобрен условни отпуст.

2005. Умро је француски филозоф Пол Рикер хуманиста и аутор око 30 књига, међу којима је и „Правило метафоре“. Рикер је био најпознатији по свом раду на пољу феноменологије.

2010. Из Музеја модерне уметности града Париза украдено је пет слика укупне вредности око 100 милиона евра: „Голуб са грашком“ Пабла Пикаса, „Пасторала“ Анрија Матиса, „Маслиново дрво близу Естака“ Жоржа Брака, „Жена с лепезом“ Амадеа Модиљанија и „Мртва природа са свећњаком“ Фернана Лежеа. Ово је друга највећа крађа уметничких дела, а неславни рекорд држе крадљивци који су опустошили Музеј Изабеле Стјуарт Гарднер у Бостону.

2012. Умро је Јуџин Поли  проналазач бежичног даљинског управљача за телевизоре.

2012. Председнички кандидат Српске напредне странке Томислав Николић прогласио је победу на председничким изборима. Дотадашњи председник Србије Борис Тадић признао је пораз и честитао Николићу на победи.

2015. Пет највећих банака у свету Џеј Пи Морган ), Ситигруп , Барклис , РБС и УБС – признале су кривицу по кривичним тужбама у САД за манипулисање курсевима долара и евра. За прве четири банке одређена је укупна казна од 5,7 милијарди долара, док је швајцарска банка „УБС“ због сарадње са истражиоцима добила имунитет.

2017. Хасан Рохани  победио је у првом кругу на председничким изборима у Ирану. Рохани је реизабран на нови четворогодишњи председнички мандат што се сматра подршком његовој политици отварања земље према свету и реформама.

2024. Главни тужилац Међународног кривичног суда у Хагу Карим Кан  затражио налоге за хапшење лидера Израела и палестинског Хамаса, укључујуц́и израелског премијера Бењамина Нетањахуа, као одговорне за ратне злочине и злочине против човечности у Појасу Газе и у Израелу.