121. Рођен је римски филозоф и цар Марко Аурелије Антоније. Током ратних похода у Европи и Азији водио је белешке које су објављене после његове смрти под насловом „Самом себи“.
1452. Рођен је италијански сликар, вајар, проналазач и научник Леонардо да Винчи. Његово најпознатије сликарско дело, чувена „Мона Лиза“, изложена је у париском Лувру, а цртежи и рукописи чувају се у миланској библиотеци Амбросиана, лондонском Британском музеју и Винџору. Од његових научних радова најзначајнији је „Трактат о сликарству“.
1532. У походу на Беч, турска војска под командом султана Сулејмана II ушла је у Мађарску.
1607. Капетан Џон Смит довео је у Кејп Хенри у Вирџинији прве колонисте који су основали прво стално британско насеље у Америци.
1711. Рођен је британски филозоф шкотског порекла, Дејвид Хјум, претеча класичних енглеских економиста и аутор квантитативне теорије новца („Расправа о људској природи“, „Филозофски оглед о људском разуму“).
1798. Рођен је француски сликар Ежен Делакроа, представник романтизма у француском сликарству. Илустровао је Гетеовог „Фауста“ и написао „Дневник“ у којем је изложио запажања о уметности („Дантеова барка“, „Улазак крсташа у Цариград“, „На барикадама 28. јула 1830“).
1812. Рођен је немачки индустријалац Алфред Круп, који је први почео да прави топове од ливеног челика и врло брзо стекао монопол у снабдевању оружјем већег броја европских земаља. Концерн „Круп“ био је главни снабдевач оружјем Немачке у Првом и Другом светском рату. Међународни војни суд у Нирнбергу осудио је 1948. године Круповог потомка на 12 година затвора и конфискацију имовине.
1828. Русија је објавила рат Турској у знак подршке Грчкој у борби за независност.
1894. У Александрији, у Египту рођен је Рудолф Хес, нацистички лидер и Хитлеров заменик. На суђењу у Нирнбергу 1946. осуђен је на доживотну робију због ратних злочина. У августу 1987. извршио је самоубиство у затвору Шпандау.
1904. Умро је српски математичар Димитрије Нешић, професор на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије и министар просвете 1894. Увео је закон о метарским мерама у Србији.
1910. Рођен је књижевник Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности. Писао је романе („Дервиш и смрт“, „Тишина“, „Тврђава“), приповетке, есеје и филмске сценарије.
1915. Италија је тајно потписала Лондонски уговор с Великом Британијом, Русијом и Француском и прешла у Првом светском рату на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније.
1931. Умро је српски глумац и редитељ Милорад Гавриловић, управник Народног позоришта у Београду, један од најдаровитијих и најобразованијих глумаца у то време.
1937. Да би помогли генералу Франку у време шпанског грађанског рата, Хитлерови авиони бомбардовали су шпански град Герника. Разарање овог града инспирисало је Пикаса да наслика чувену „Гернику“, апокалиптични приказ грађанског рата.
1942. У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло је најмање 1.540 људи.
1945. Ухапшен је маршал Хенри Филип Петен шеф француског колаборационистичког режима са седиштем у Вишију у Другом светском рату. Осуђен је на смрт због издаје, али му је због ранијих заслуга и старости казна преиначена у доживотну робију.
1954. У Женеви је почела конференција о Индокини којом је окончана француска доминација у том делу света. САД нису прихватиле резултате скупа па је у јуну 1954. диктатор Нго Дин Дијем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама.
1962. Британија је лансирала први сателит Ариел И.
1964. Тангањика, Занзибар и Пемба су основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. променила назив у Танзанија.
1984. Умро је амерички џез музичар и вођа оркестра Вилијам „Каунт“ Бејзи. Чланови његовог оркестра (1937) били су и трубач Бак Клејтон и певачица Били Холидеј.
1986. Експлодирао је четврти блок нуклеарне централе у Чернобиљу у Украјини. Радиоактивни облаци прекрили су готово целу Европу, а последице ове до сада највеће нуклеарне катастрофе, још се испитују. Нуклеарна централа трајно је затворена 15. децембра 2000. године.
1994. У Јужној Африци су одржани први избори, на којима су учествовали и црнци и белци, и који су означили крај режима апартхејда.
1999. Током ваздушних удара НАТО на СР Југославију, Европска унија је забранила улазак у земље чланице Уније председнику СРЈ Слободану Милошевићу, члановима његове породице, високим званичницима СРЈ и Србије и увела ембарго на увоз нафте.
2003. На заседању Комисије УН за људска права озваничен је крај мандата специјалног изасланика за људска права у Србији и Црној Гори.
2005. Сирија је у потпуности повукла своје трупе из Либана, после готово три деценије војног присуства у тој земљи.
2005. Парагвајски писац Роа Бастос, једна од централних личности у латиноамеричкој књижевности, преминуо је у 88. години. За књигу „Ја, врховни“ (1974.) добио је Сервантесову награду (1989.).
2011. Чилеански песник Гонзало Рохас, преминуо је у 94. години у Сантјагу. Међу његовим најпознатијим делима су књиге поезије „Несрећа човека“ (1948), „Против смрти“ (1964) и „Тама“ (1967). Добитник је више награда за књижевност, укључујући и Награду Сервантес, чилеанску Националну награду за књижевност, Награду краљице Софије за Иберијско-америчко песништво, мексичку Октавио Паз награду.
2012. Бивши Либеријски председник Чарлс Тејлор проглашен је кривим за ратне злочине и злочине против човечности током грађанског рата у Сијера Леонеу од 1991. до 2002. Тејлор је први бивши шеф неке државе осуђен пред Међународним судом. Ухапшен је 2006. а његово суђење завршено је 2011.
2015. Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев поново је изабран за шефа државе пошто је добио подршку 97,7 одсто гласача на председничким изборима којима се одазвало 95,22 одсто бирача.
2020. Краљ Саудијске Арабије Салман укинуо је смртну казну за малолетне особе. Одлука је уследила пошто је Врховни суд Саудијске Арабије раније укинуо казне бичевањем.
