Архиепископ пожаревачки и митрополит браничевски ГГ Игнатије (Мидић) упутио је верницима васкршњу посланицу следећим речима:
“Христос воскресе! Заиста воскресе. Ово није само поздрав, већ и констатација и исповедање вере у један догађај који се десио, а то је Христово васкрсење, јер како нам описују очевици, Христос је умро и после три дана је васкрсао из мртвих. Христово васкрсење, драга децо моја духовна је кључни догађај хришћанске вере. Ако нема васкрсења, како каже Свети апостол Павле, ако мртви не устају, узалудна је проповед наша и узалудна је вера ваша. Ако се све завршава смрћу, тада у ствари све је бесмислено. Христос је васкрсао и отворио нама пут у васкрсење. Сваке литургије, када се саберемо у цркви око једног начелника који служи литургију, епископа или свештеника, ми прослављамо васкрсење Христово и његово присуство међу нама. Али у ове дане посебно се сећамо и прослављамо овај догађај – догађај васкрсења Христовог. Са друге стране, догађај васкрсења Христовог указује на то да је највећи проблем човека и читаве природе смрт. Смрт и страх од смрти нас у ствари тера да чинимо и друге грехе и друге проблеме, а то све у нади да ћемо ми да превазиђемо смрт. Тај проблем је решен васкрсењем Христовим и ми можемо да превазиђемо смрт, иако смо смртна бића, дакле, кроз заједницу са Христом, коју остварујемо кроз свето крштење и свету литургију, кроз причешће. На литургији се, у ствари, пројављује Васкрсли Христос. Наравно, он се пројављује у икони после свога вазнесења на небо, када је био 40 дана после свога васкрсења са својим ученицима и после тога се ваздао на небо, али међу нама присуствује Духом Светим. То значи икониски, кроз онога који служи свету литургију. А то такво присуство Христово међу нама и тај предокус царства Божјега које нам је Господ обећао и својим васкрсењем отпочео је због тога да би ми били слободни, да би слободно усвојили заједницу, остварили заједницу са Христом. Да је Христос остао на земљи васкрсли, онај који не умире, ко би могао да га одрекне? Сви би морали да иду за њим. Овако, ми смо слободни и да не желимо, ако не желимо, да имамо заједницу са Христом то је наша ствар. То нам и Господ показује, односно он тврди, када је апостол Тома, посумњао да је Христос васкрсао, а када су други ученици говорили да су видели Господа васкрслог, он је рекао, нећу веровати док га не видим и док га не пипнем. И када се Господ у недељни дан на литургији
![]()