193. – Септимије Север проглашен је за римског цара.

1241. – Монголски коњаници под командом Бату Кана – унука Џингис Кана потукли немачке тевтонске витезове у бици код Легнице у Шлезији.

1483. – Умро је енглески краљ Едвард Четврти, вођа династије Јорк у грађанском ‘рату двију ружа’ против присталица династије Ланкастер. Престо је осигурао победама војих снага 1461. у кључним биткама код Мортимер Кроса и Тоутона. Круну му је 1470. преотео претходник на престолу Хенри Шести, али је победом над војском Ланкастера у бици код Туксберија 1471. поново постао краљ.

1553. – Умро је француски књижевник Франсоа Рабле, једна од најистакнутијих личности француске ренесансе. Његов сатирични роман ‘Гаргантуа и Пантагруел’ убраја се међу најзначајнија ренесансна дела.

1588. – Умро је италијански сликар Паоло Веронезе, један од најзначајнијих представника венецијанског сликарства. Био је мајстор колорита, динамичних композиција, светла, геста, простора, сликар гозби, скупоцених тканина, величанствених ентеријера и екстеријера, ренесансног амбијента у који је преносио библијске и митолошке теме. Обрађивао је теме из хришћанства и античке митологије, славио богатство и моћ Венецијанске републике.

1626. – Умро је енглески државник и писац Френсис Бекон. У време владавине краља Џејмса И Стјуарта био је лорд канцелар од 1618. до 1621. (‘Унапређење науке’, ‘Нови органон’, ‘Нова атлантида’, ‘Есеји или савети етички и политички’).

1667. – У Паризу (Палаис-Роyале) је одржана прва јавна уметничка изложба.

1683. – Француски истраживач Робер Кавалије де ла Сал прогласио је део територије у Америци француским поседом и назвао је Луизијана у част краља Луја XИВ.

1770. – Капетан Џејмс Кук открива Ботанy Баy – Аустралија.

1807. – Аустријска војска савладала је Тицанову буну, устанак сремских сељака, који је почео 3. априла под вођством Теодора Аврамовића Тицана.

1821. – У Паризу је рођен један од највећих француских песника 19. века Шарл Бодлер. Његову збирку песама ‘Цвеће зла’ многи књижевни критичари сматрају највећим лирским делом 19. века.

1833. – Отворена прва јавна библиотека, финансирана од пореза и такси у Петербороугх-у.

1865. – У Америчком грађанском рату генерал конфедералних снага Роберт Ли предао команданту армије Уније Јулисизу Гранту. У рату је погинуло више од 600.000 људи.

1872. – Рођен је француски државник Леон Блум, вођа Социјалистичке странке од оснивања 1920, председник владе Народног фронта 1936. и 1937. и у марту и априлу 1938, први социјалистички премијер Француске од 1870.

1906. – Велика Британија и Француска су потписале конвенцију о независности Сијама (Тајланд).

1906. – Отворене треће савремене Олимпијске игре у Атини.

1914. – У Лондону је приказан први филм у боји “The World, The Flesh and the Devil’.

1918. – Летонија проглашава независност.

1926. – Рођен је Хуго Хефнер, амерички публициста, издавач магазина ‘Плејбој’ који је покренуо у децембру 1953. са тада непознатом Мерлин Монро нагом на насловној страни.

1928. – У Турској, након реформи Кемала Ататурка, ислам је престао да буде државна религија.

1933. – Рођен је француски филмски глумац Жан Пол Белмондо, носилац главних улога у готово свим важнијим филмовима француског ‘новог таласа’ шездесетих година XX века. Филмови су му: ‘Буди лепа и ћути’, ‘До последњег даха’, ‘Љубав’, ‘Жена је жена’, ‘Леон Морен, свештеник’, ‘Модерато кантабиле’, ‘Паре на сунце’, ‘Човек из Рија’, ‘Луди Пјеро’, ‘Гори ли Париз?’, ‘Лопов’, ‘Сирена са Мисисипија’, ‘Борсалино’, ‘Стависки’, ‘Страх над градом’, ‘Животиња’, ‘Срећан Ускрс’.

1940. – У Београду одржан Први конгрес студената Југославије, на којем је 127 делегата Београдског, Загребачког и Љубљанског универзитета декларацијом одлучно осудило империјалистички рат и изразило спремност студената и омладине да, заједно с народом, настави борбу против увлачења земље у рат.

1940. – Немачке трупе напале су Данску и Норвешку у Другом светском рату.

1942. – Снаге Сједињених Држава започеле су Батаан Деатх Марцх.

1947. – Основана Комисија за атомску енергију.

1948. – Јеврејска милиција напала је арапски град Дер Јасин на подручју данашњег Израела.

1957. – Пролаз Суецким каналом проглашен слободним и отвореним без дискриминације за све земље.

1959. – НАСА је објавила одабир астронаута за програм Мерцурy.

1959. – Екипа ‘Бостон Селтикса’ поставља рекорд освајањем осмог узастопног НБА шампионата.

1959. – Умро је амерички архитекта Френк Лојд Рајт, један од твораца модерне функционалне архитектуре. Први је у САД употребио армирани бетон. Пројектовао је Гугенхајмов музеј у Њујорку и хотел ‘Империјал’ у Токију.

1963. – Проглашен први Устав Социјалистичке Републике Србије.

1963. – Винстон Черчил постаје први почасни грађанин САД-а. То признање му је додељено постхумно.

1967. – Пробни лет првога Боеинга 737.

1968. – Сахрањен је Мартин Лутер Кинг.

1969. – Француско-британски суперсонични путнички авион ‘Конкорд’ обавио је први лет, од Бристола до Ферфорда у Енглеској.

1970. – Пол Мекартни званично објављује да напушта Битлсе.

1974. – Индија, Пакистан и Бангладеш потписали су споразум о репатријацији ратних заробљеника.

1977. – Комунистичка партија Шпанија легализована је након 38 година забране деловања у време Франковог режима.

1979. – Отпочео је најдужи пинг-понг меч у дублу који је тајао 101 сат.

1988. – Ли Пенг је именован за премијера Кине, након догађаја на Тјен Ан Мену.

1988. – САД су наметнуле економске санкције Панами.

1990. – После 40 година владавине комуниста, на изборима у Мађарској победио је Мађарски демократски форум.

1991. – Грузија је прогласила независност од СССР-а.

1991. – Савет безбедности УН донео је одлуку о слању 1.440 припадника мировних снага за надгледање ирачко-кувајтске границе и повлачења америчких снага из јужног Ирака.

1992. – Сали Бериша изабран је за првог некомунистичког председника Албаније после Другог светског рата.

1995. – Перуански председник Алберто Фуџимори освојио је други петогодишњи мандат на првим мирним председничким изборима у Перуу од 1980. године.

1998. – У паничној јурњави исламских ходочасника у Саудијској Арабији погинуло је 119 верника из више земаља.

1999. – Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару.

1999. – Авиони НАТО пакта приликом напада са шест ракета на Фабрику аутомобила ‘Застава’ у Крагујевцу ранили најмање 126 радника.

2002. – Под снажним притиском САД Израел се повукао из два палестинска града, а сукоби су настављени у избегличком кампу у Ђенини, у Западној Обали.

2003. – Америчке снаге су ушле у центар Багдада и преузеле контролу над главним градом Ирака.

2005. – Британски принц Чарлс и Камила Паркер Боулс венчали су се у Гилдхолу у Винџору. Ово је први пут да један наследник британске круне склапа цивилни брак. Камила је удајом постала њено височанство војвоткиња од Корнвола.

2008. – Каналски оток Сарк укинуо последњи феудални систем у Еуропи.

2011. – Славни Амерички редитељ Сидни Ламет преминуо је у 86. години у Њујорку. Снимио је више од 40 филмова, а Оскара за животно дело добио је 2005. године: Дванаест гневних људи, Пасје поподне и Мрежа, Убиство у Оријент експресу, Серпико, Дуго путовање у ноћ.

2014. – Умрла је позната књижевница и чланица Српске академије наука и уметности (САНУ) Светлана Велмар Јанковић, добитница бројних награда за књижевност (Књига за Марка, Лагум, Бездно, Врачар).

2017. – У два одвојена самоубилачка бомбашка напада на хришћанске цркве у Египту погинуло је 45 људи, а око 100 је повређено. Египатдки председник Ел Сиси прогласио је ванредно стање, а одговорност за нападе, који су наишли на међународну осуду, преузела је Исламска држава.