Разлози доласка имиграната у Србију махом су породичне природе. Изузетак је последња деценија 20. века. Тада је највећи број у нашу земљу дошао јер су били принудно пресељени. Захваљујући подацима из пописа 2022. знамо да у Србији живи нешто мање од милион становника досељених из иностранства – 941.319. Они чине 14,2% становништва. Две трећине су имигранти, 646.888, док је повратника 294.431.

Разлозима, динамиком доласка и структором досељеника бави се публикација Републичког завода за статистику „Србија као одредиште: ко се досељава, а ко се враћа“, наводи Форбес Србија.

Највише имиграната стигло је из бивших југословенских република. У новијем таласу, Србија је занимљива дестинација грађанима Руске Федерације. „Кад је реч о повратној миграцији, Немачка и Аустрија су традиционалне вишедеценијске земље емиграције српског становништва. У складу с тим то су и земље из којих се највећи број становника вратио у Републику Србију“, наводе статистичари.

Имигранти у Србију долазе када у просеку имају 22 године. Они који се враћају из иностранства, нешто су старији – скоро 37 година.

„У укупном имигрантском становништву старијем од 15 година чак 83,2% чине лица српске националности. И то углавном досељена са простора бивших југословенских република, те је реч у највећој мери о етничкој имиграцији”, подаци су из пописа.

И повратници се у матицу враћају пре свега из породичних разлога – брак, формирање или спајање породице. Посао је повод у 13 одсто случајева, а 11,4 одсто се враћа да пензионерске дане проведе у домовини.

„Код имиграната водећа три разлога за досељавање у Републику Србију су „породични разлози” (40,5%), „принудно пресељење” (28,2%) и „настањење” (12,3%)”, види се у публикацији.

Имигранати највише воле Војводину. Најређе бирају јужну и источну Србију. Углавном живе у градовима. Највећи број имиграната регистрован је у Новом Саду. Популационо најмања општина у Србији, Црна Трава, има свега 18 имигранта.

„Општина са највишим уделом имиграната у укупном становништву је Шид. У овој општини, која броји нешто више од 20.000 становника, чак 7.774 је имигрирало из других земаља”, наводе статистичари. „Општина са најмањим уделом имиграната је Лебане, са само 1,1% имигрантске популације”.

У Србији, како је већ напоменуто, највећи број имиграната чине држављани из република бивше СФРЈ. Укупно их је 552.781. То је 85,5% од укупног броја имиграната. На другом и трећем месту по бројности имигрантске популације су људи из Немачке – 21.591 и Русије – 12.401.

Статистичари, међутим, додају да се према подацима МУП-а, само у 2023. години доселило 41.644 људи из Руске Федерације.

До 1981. године, у Србију се доселила 202.081 особа. У следећој деценији, до 1991. године, примили смо 65.696 имиграната. Највиши број имиграната је досељен у периоду ратова 1991 –2000. Тада је стигла 237.271 особа. Од 2001. до 2011. Србију је за живот изабрало 50.635 људи. У последњој деценији, стигло је још 70.635 имигранта.

„Укрштањем података о земљама полазишта и образовању лица досељених из иностранства закључујемо да се имигранти из Руске Федерације издвајају као популација досељена из иностранства са најповољнијом образовном структуром”, пише у публикацији. “Чак 58,6% њих је високообразовано. Иза њих, по уделу високообразованих, налазе се имигранти из категорије „Остали и непознато” (27,5%), а затим имигранти из бивших република СФРЈ (17,2%). Супротно томе, имигранти из Аустрије (1,6%), Немачке (1,2%) и Швајцарске (0,9%) имају највиши удео лица без школске спреме”.

Пописивачи су пребројали 275.879 економски активних имиграната и 105.223 економски активних повратника из иностранства. Имигранти и повратници из иностранства најчешће су запослени као – стручњаци и уметници.

Код имиграната услужна и трговачка занимања су на другом месту, а инжењери, стручни сарадници и техничари на трећем. Код повратника су инжењери, стручни сарадници и техничари на другом, а услужна и трговачка занимања на трећем месту. Занатлије и сродни радници су на четвртом месту по бројности запослених.

„Посматрано према радном статусу, највећи број имиграната у Републици Србији запослен је код послодавца. На другом месту по бројности су особе које самостално обављају делатност без ангажовања додатне радне снаге. На трећем месту су послодаваци који запошљавају најмање једно лице”, стоји у раду.

Међу провратницима, највиши удео послодаваца који запошљавају најмање једно лице је у популацији запослених повратника из Италије и Швајцарске. Најмање их је код повратника из бивших република СФРЈ.

„Досељени из иностранства чине 19,8% послодаваца у Републици Србији, од чега имигранти 13,8%, а повратници 6%”, податак је из публикације. “У Београдском региону и Региону Војводине послодавци досељени из иностранства чине више од једне четвртине укупног броја послодаваца (27,2% односно 26,5%). Удео имиграната у укупном броју послодаваца већи је од удела повратника у свим регионима, осим у Региону Јужне и Источне Србије, где је обрнуто. Повратна миграција даје нешто већи допринос предузетништву од имиграције”.

Просечни имигрант живи у Војводини, у граду. Доселио се из једне од бивших република СФРЈ и то у периоду од 1991. до 2000. године. Најчешће је био принуђен да напусти земљу боравка.

„Ова особа је жена стара 60 и више година, у браку, са завршеном средњом школом. У Србији је више од три деценије и тренутно је пензионерка”, саставили су статистичари и профил.

Просечан имигрант из Немачке се доселио у Србију пре 1981. године и живи у Војводини. Женског је пола и у Србији живи више од 30 година. Стар је између 40 и 49 година и има завршену средњу школу. Доселио се из Немачке у Србију као дете, а имиграција је била мотивисана породичним разлозима.

Типичан страни студент у Србији, само са страним држављанством, мушког је пола, пореклом из Руске Федерације. Живи у Београду, а доселио се између 2020. и 2022. године.

Просечан повратник живи у јужној и источној Србији, у граду. Мушкарац је, има најмање 70 година. Пензионер је. У браку је и има завршену средњу школу. Пре повратка живео је у Немачкој мање од четири године. У Србију се вратио у периоду 2011–2022, а његов повратак је углавном мотивисан породичним разлозима.

Извор. 013инфо