1196 – Велики жупан Рашке Стефан Немања предао је власт другорођеном сину Стефану, а не првенцу Вукану. На одлуку је пресудно утицало то што је у Византији 1195. на престо дошао цар Алексије III, чија је кћерка Евдокија била удата за Стефана, али и Немањина процена да је Стефан способнији за управљање државом. Под првим српским краљем Стефаном, крунисаним 1217. због чега је назван Првовенчани, Србија је уз државну задобила и црквену самосталност. То је заслуга најмлађег Немањиног сина Растка, који се око 1192. замонашио и узео име Сава. Он је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, издигавши је на ранг архиепископије.

1791 – У Бечу је изашао први број „Сербских новина“. Штампао их је грчки патриота Маркидес Пуљо, сарадник грчког песника и револуционара Риге од Фере. Лист је излазио уторком и петком до краја 1792.

1807 – У Енглеској је забрањена трговина робљем.

1821 – Грци су на Пелопонезу почели устанак против Турака који је, после 12 година, завршен признавањем независности Грчке.

1844 – Проглашен је први српски грађански законик. Грађански законик за Књажество Србију – како је гласио званични назив, израдио је новосадски правник Јован Хаџић, познати српски национални радник, по узору на аустријски грађански законик из 1811.

1867 – Рођен је италијански диригент Артуро Тосканини, један од највећих диригената 20. века, снажна уметничка личност, изванредне меморије и изузетне сугестивности. Дириговао је у миланској Скали, затим у Метрополитен опери у Њујорку где је организовао и симфонијски оркестар.

1881 – Рођен је мађарски композитор и пијаниста Бела Барток, професор Музичке академије у Будимпешти, који је развио оригинални стил, прожет елементима мађарске народне музике. Дела: симфонијска поема „Кошут“, клавирске композиције „Аллегро барбаро“, „Микрокосмос“, опера „Дворац Модробрадог“, балети „Дрвени принц“, „Чудесни мандарин“, гудачки квартети, концерти за оркестар, клавир, виолину, виолу, „Музика за гудаче, удараљке и челесту“, „Соната за два клавира и удараљке“.

1908 – Рођен је енглески филмски режисер Дејвид Лин, аутор спектакуларних и изврсно технички урађених филмова о основним људским емоцијама у позадини великих историјских збивања. Филмови: „Кратак сусрет“, „Велико ишчекивање“, „Оливер Твист“, „Мадлена“, „Хобсонов избор“, „Мост на реци Квај“ (Оскар), „Лоренс од Арабије“ (Оскар), „Доктор Живаго“ (Оскар), „Рајанова кћи“, „Пут у Индију“.

1914 – Умро је француски писац и филолог Фредерик Мистрал, добитник Нобелове награде за књижевност 1904. Највише је писао лирску поезију, али и поезију ослоњену на епику па и драмска дела. Посебно је заслужан што је очуван од заборава провансалски језик и обновљено песништво на провансалском, а после две деценије рада саставио је француско-провансалски речник. Дела: епопеје „Мирејо“, „Календо“.

1914 – Рођен је Норман Борлауг, амерички стручњак за патологију биљака и нобеловац. Борлауг је био покретач такозване „зелене револуције“ развојем нових врста житарица отпорних на болести чиме је драстично повећан принос, па је умногоме смањена глад у сиромашним земљама. Године 1970. добио је Нобелову награду за мир а 2007. златну медаљу америчког Конгреса, што је највише цивилно одликовање у САД.

1918 – Умро је француски композитор Клод Ашил Дебиси, творац музичког импресионизма и утемељитељ модерне музике. Његово дело префињених тонских боја и слободно третираног хармонског језика, потиснуло је доминацију Вагнера. Инспирисан симболизмом у поезији и импресионизмом у сликарству, стварио је властити музички стил. Дела: клавирска „Арабеске“, „Бергамска свита“, „Дечји кутак“, „Естампе“, „Слике“, „Прелиди“, оркестарска „Поподне једног фауна“, „Ноктурно“, „Море“, вокална „Пет Бодлерових песама“, „Заборављене аријете“, „Галантне свечаности“, опера „Пелеас и Мелисанда“, камерна музика.

1923 – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је постала део малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем, слетањем на аеродром у Панчеву авиона на линији Париз-Цариград.

1924 – Збачен је краљ Ђорђе II и Грчка је проглашена републиком, пошто су економска криза и очајан положај стотина хиљада избеглица из Турске изазвали револуционарни талас који је срушио непопуларну монархију.

1936 – САД, Велика Британија и Француска потписале су Лондонску конвенцију о слободној пловидби отвореним морем.

1949 – Филм „Хамлет“ Лоренса Оливијеа добио је пет Оскара, поставши уједно први британски филм који је добио то признање.

1957 – Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембруг, Француска и Холандија потписали су Римске споразуме о оснивању Заједничког тржишта (првобитно, Заједница за угаљ и челик). Тој организацији названој потом Европска економска заједница, затим Европска заједница, сада Европска унија, 1973. приступиле су Велика Британија, Ирска и Данска, 1981. Грчка, 1986. Шпанија и Португал, 1995. Шведска, Финска и Аустрија, а 2004. Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка. Румунија и Бугарска примљене 1.1.2007. а 2013. Хрватска.

1975 – У Ријаду је краља Саудијске Арабије Фејсала убио синовац принц Фејсал Мусаид, који је проглашен неуравнотеженим и у Ријаду му је јавно одрубљена глава у јуну 1975. Нови краљ постао је Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз.

1990 – У пожару у илегалном ноћном клубу у Њујорку погинуло је 87 људи.

1991 – Умро је српски позоришни, филмски и ТВ глумац Милутин-Мића Татић. Упамћен је као јунак ТВ серије за децу „На слово, на слово“, као и по гласу позајмљеном Пери Детлићу, Попају, Патку Дачи. Најмлађе слушаоце Радио Београда годинама је будио емисијом „Добро јутро, децо“.

1993 – На преговорима у Њујорку није усвојен план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена за Босну и Херцеговину. План је прихватила Хрватска, лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић га је потписао после одуговлачења и уз више ограда и услова. План није потписала Република Српска, иако га није сасвим одбацила, али се успротивила мапама о разграничењу.

1997 – Аустралијски сенат оборио је Закон о еутаназији, једини закон у свету који је омогућавао неизлечивим пацијентима добровољну смрт уз помоћ медицинског особља.

1999 – У пожару који је захватио тридесетак возила у тунелу испод Мон Блана погинуло је најмање 40 особа.

2002 – Афроамериканка Хали Бери добила је Оскара за главну улогу у филму „Бал монструма“, као прва црнкиња који је освојила ту награду.

2003 – Српска полиција ухапсила је Звездана Јовановића, заменика команданта Јединице за специјалне операције, који је у атентату усмртио Зорана Ђинђића, председника Владе Србије.

2004 – Председник Либије Моамер ел Гадафи примио је у бедуинском шатору председника Владе Велике Британије Тонија Блера, првог британског премијера у посети Либији после Винстона Черчила 1943. године.

2006 – Умро је српски глумац Данило Лазовић. Дипломирао је глуму 1974. у Београду. Играо је на сцени Атељеа 212, у „Звездара театру“, у СКЦ-у. У Народном позоришту остварио је низ улога.

2009 – Скупштина (Сабор) Хрватске је, са само једним гласом против, потврдила Северноатлантски уговор. Пошто је тај документ положен код САД, као депозитара уговора, Хрватска је и формално постала пуноправна чланица НАТО. Северноатлантским уговором уређују се питања из подручја безбедносне, одбрамбене и спољне политике, као и из низа других граничних области.

2009 – Скупштина Републике Српске усвојила је Декларацију о основама за разговоре о евентуланим променама Устава Босне и Херцеговине. У декларацији се наводи да сва решења у вези са променом устава БиХ морају бити заснована на Дејтонском споразуму. Према овом документу, РС је трајна у сваком погледу, док се за Федерацију БиХ каже да се у том ентитету могу организовати и друге територијалне јединице.

2012 – Преминуо је Антонио Табуки, италијански писац и научник. Табуки, вероватно најпознатији по делима „Индијски ноктурно“,“Тристан умире“ и „Переира тврди“ уживао је изузетан углед и као научник и као литерата и превођен је на чак 40 језика. Био је стручњак за португалску културу и Португал је сматрао другом отаџбином.

2015 – У Сантјаго де Компостели, Шпанија, представници 14 европских земаља потписали први међународни споразум о борби против трговине органима. Према проценама Светске здравствене организације, годишње се, на црном тржишту, изврши око 10.000 трансплантација.

2018 – У пожару који је захватио трговински центар у Кемерову, Сибир, Русија, погинуле су 64 особе а најмање 40 је повређено.

2018 – Карлес Пучдемон, сепаратни председник шпанске провинције Каталоније притворен је у Немачкој, на основу међународне потернице званичног Мадрида.

2019 – Председник САД Доналд Трамп потписао је декрет којим САД признају да је Голанска висораван интегрални део Израела. Голанску висораван, саставни део Сирије, Израел је заузео током рата 1967. године.