809. Умро је багдадски калиф Харун ал-Рашид (Харун Праведни). Током владавине од 786. до 809. успешно је ратовао против Византије и Хазара, размењивао је посланице и дарове с Карлом Великим и одржавао дипломатске односе с Кином. Његов лик идеализован је у арапској народној поезији и „Причама из хиљаду и једне ноћи“.

1391. Умро је Твртко I Котроманић, босански бан од 1353, а од 1377. краљ. Најмоћнији босански владар крунисан је у манастиру Милешеви узевши титулу краља Србије и Босне, чему је 1382. додао титулу краља Далмације, Хрватске и Приморја. Његовом смрћу окончано је ширење и успон босанске државе.

1765. Британски парламент донео је Закон о таксама, намећући дажбине и америчким колонијама.

1801. У завери дворских официра убијен је руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га је син Александар I.

1842. Умро је француски писац Анри Бејл Стендал, зачетник велике епохе француског реализма и један од твораца реалистичког и психолошког романа („Црвено и црно“, „Пармски картузијански манастир“, „Лисјен Левен“).

1861. Уједињена Италија формирала је прву владу, а први премијер постао је гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнути борац за уједињење Италије.

1863. Рођен је српски геолог Светолик Радовановић, члан Српске краљевске академије, професор Универзитета у Београду, први министар привреде у Србији. Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. је с геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво.

1903. У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти – социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић, у Београду је у сукобу с полицијом погинуло пет, а рањено шест људи. Ухапшено је више од 120 демонстраната, против 27 подигнута је оптужница, а Туцовић и Кацлеровић су морали да емигрирају.

1910. Рођен је јапански филмски режисер Акира Куросава, који је прославио јапанску кинематографију, једини режисер добитник два Оскара за најбољи инострани филм („Рашомон“, „Седам самураја“, „Крвави престо“, „Кагемуша“).

1912. Рођен је немачки инжењер Вернер фон Браун, конструктор ракетних пројектила „Фау-1“ и „Фау-2“, којима је у Другом светском рату бомбардована Велика Британија. После рата емигрирао је у САД, где је руководио производњом ракетних пројектила „Редстоун“ и „Јупитер Ц“, којим је 1958. лансиран први амерички вештачки сателит „Експлорер-1“.

1918. Гигантски немачки топ „Велика Берта“ бомбардовао је у Првом светском рату Париз са више од сто километара раздаљине.

1919. Бенито Мусолини основао је у Милану Фашистичку партију.

1945. Почела је Битка на Рајни у Другом светском рату, између савезника и Немачке, завршена у априлу победом савезничких снага.

1950. Ступила је на снагу Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације и установљен је Светски метеоролошки дан.

1953. Умро је српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду, творац биста многих државника, војсковођа, научника, уметника и више јавних споменика.

1956. Пакистан је према новом уставу постао Исламска Република.

1966. Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве пре 400 година.

1983. Умро је Барни Кларк, први човек којем је уграђено вештачко срце. Кларк је с вештачким срцем живео 112 дана.

1994. Председнички кандидат владајуће Револуционарне институционалне партије Мексика Луис Доналдо Колосио убијен је на предизборном митингу у Тихуани.

1999. Председник СР Југославије Слободан Милошевић одбио је, након вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући и специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у покрајини. Генерални секретар НАТО је потом активирао наредбу о отпочињању ваздушних удара на СР Југославију, који су почели наредног дана.

2001. Након 15-годишње мисије у свемиру, руска свемирска станица „Мир“, која је својевремено Русији донела статус „свемирске силе“ уништена је потапањем у Тихом океану.

2003. На референдуму више од 92 одсто грађана Словеније изјаснило се за улазак те земље у Европску унију.

2006. Јужноафриканац Мајк Хорн и Норвежанин Борг Оусланд први су људи који су скијама прешли преко замрзнутог Арктичког океана, чиме су окончали експедицију дугу 1.000 км – од северног Сибира до Северног пола.

2010. Председник САД Барак Обама потписао је историјски закон о здравственој заштити која се проширује на десетине милиона Американаца и којим се спречавају злоупотребе осигуравајућих компанија.

2011. Преминуо је политичар, дипломата и писац Живорад Ковачевић. Био је градоначелник Београда (1974-1982), амбасадор СФРЈ у Вашингтону (1987-1989) опозван због неслагања са политиком Слободана Милошевића, оснивач и копредседник Игманске иницијативе и председник Европског покрета у Србији (од 1999). Аутор је више публицистичких дела међу којима су најпознатија „Србија и свет: између ароганције и понизности“ и „Америка и распад Југославије“, као и три српско-енглеска речника.

2011. Умрла је америчка глумица и једна од највећих холивудских звезда Елизабет Тејлор. Добитница је два Оскара за улоге у филмовима „Ко се боји Вирџиније Вулф“ и „Буттерфилед 8“, а запажене улоге остварила је и у филмовима „Мачка на усијаном лименом крову“, „Клеопатра“, „Див“, „Леси се враћа кући“.

2013. Нигеријски романописац, песник и критичар Чинуа Ачебе преминуо је у Бостону (САД) у 82. години. Светску славу стекао је својим дебитантским романом „Свет који нестаје“ из 1958, који се сматра најчитанијом књигом модерне афричке књижевности.

2014. Умро је Адолф Суарес први демократски изабран премијер Шпаније (1977) после готово четири деценије фашистичке диктатуре Франциска Франка.

2019. У нападу на село етничке заједнице Фулани у централном делу Малија погинуло је више од 100 људи. Напад су извели припадници етничке заједнице Догони који оптужују Фулане да подржавају џихадисте повезане с терористичким групама на северу те земље.

2020. Преко милијарду људи у више од 50 земаља света и територија позвано је да остане у изолацији, што је једна од мера у борби против пандемије коронавируса.

2023. Светска атлетика забранила је трансродним атлетичаркама да се такмиче у женској конкуренцији на међународним такмичењима.