Термином “обојена револуција”се у политикологији описују промене режима и друштвеног уређења које су почетком 21. века захватиле бивше совјетске државе у свакодневној комуникацији углавном нема позитивну конотацију. Како је настао ?
Циљ обојених револуција био је промена посткомунистичких власти, демократизација друштва, као и успостављање либералног политичког система западног типа. Промене су предводиле опозиционе снаге које су се буниле против ауторитарних режима, корупције, гушења људских и грађанских слобода…
Непосредан повод за избијање углавном су били изборни резултати за које се веровало да су фалсификовани, а ове револуције обележили су ненасилан отпор, велико учешће грађанских и невладиних организација, масовна употреба интернета као средства комуникације и мобилизације јавности, међународна подршка…
Зашто “обојене” револуције?
Обојене револуције, понекад називане и револуције у боји, име су добиле због цвећа које су демонстранти користили током ненасилних протеста симболично истичући разлику у односу на насиље и репресију које користи државни апарат.
Данас се као типични представници ”обојених револуција” сматрају:
ПРАГ 1989. ПЛИШАНА РЕВОЛУЦИЈА
Евромајдан у Украјини (Євромайдан) од 21. новембра 2013. до 22. фебруара 2014. године;
Наранџаста револуција (Помаранчева революція) у Украјини од 22. новембра 2004. године до 23. јануара 2005. године.
Револуција ружа (груз. ვარდების რევოლუცია ”вардебис революция”) у Грузији новембра 2003. године.
Револуција лала (Жоогазын революциясы), у марту 2005. године у Киргистану.
Различкова револуција (”Джинсовая” – џинс револуција, или ”Васильковая революция”, Белорусија од 19. до 25. марта 2010. године).
Степска револуција (Степная революция у Казахстану 2022. године).
Булдожер револуција (петооктобарска превирања 2000. године у Југославији, теоретичари недвосмислено сврставају у ”обојене”, односно инсцениране, изрежиране револуције документујући то и званичним изјавама учесника).
Не треба заборавити ни њихове претходнике:”Каранфилску револуцију” (Револуçãо дос Цравос ) у Португалији 1974. године, ”Жуту револуцију” (Филипинска револуција 1986. године – Рéволутион пхилиппине), ”Плишану или нежну револуцију” (чеш.“саметовá револуце”; слов.“нежнá револúциа”) у Чехословачкој, али
Иако се ове револуције генерално сматрају успешним, режими који су тако дошли на власт углавном нису дуго трајали. Са друге стране, обојеним револуцијама критичари замерају (стварно или измишљено) мешање страних фактора који на тај начин желе да прошире свој утицај, па из тог разлога термин данас углавном има негативну конотацију.
извор: Историјски забавник, oruzjeonline
