1498. На путу ка Индији, португалски морепловац Васко да Гама искрцао се, као први Европљанин, на обале данашње афричке државе Мозамбик.

1562. Католици су у Француској масакрирали преко хиљаду хугенота (протестаната) током њихове молитве у Васију, што је био почетак дуготрајних борби и ратова, познатих под именом „хугенотски ратови“, који су уз прекиде 36 година раздирали Француску.

1767. Шпански краљ Карлос III протерао је из земље римокатолички језуитски ред.

1809. Шведска је, као прва земља у свету, успоставила омбудсмана, заштитника грађана који наџире рад органа управе и јавних служби, а поставља га парламент. Први омбудсман био је Ларс Август Манерхајм.

1811. Египатски владар Мохамед Али извршио је покољ над мамелучким вођама и тиме докрајчио власт мамелука у Египту. Мамелуци, потомци ратних заробљеника које су персијски и египатски владари уврштавали у своје војске, претежно телесну гарду, завладали су Египтом 1250. када су оборили династију Ајбека.

1815. Наполеон Бонапарта вратио се у Француску са острва Елба, где је био прогнан након абдикације у априлу 1814. Ушавши тријумфално у Париз преузео је власт у земљи, чиме је почело раздобље „сто дана“, које је окончано војним поразом код Ватерлоа. После друге абдикације, 22. јуна, предао се Енглезима који су га интернирали на острво Света Јелена, где је умро 5. маја 1821.

1872. У планинском подручју Јелоустон у САД основан је први национални парк у свету.

1878. Завршен је други српско-турски рат који је Србији донео територијално проширење за четири округа и међународно признање на Берлинском конгресу који је одржан у јуну исте године.

1891. Рођен је Станислав Винавер, један од најзначајнијих протагониста модерне српске књижевности после Првог светског рата. Аутор је Манифеста експресионизма и покретач многих заједничких подухвата младих писаца, а био је и новинар, фељтонист, полемичар и преводилац. Најпопуларнијим његовим делом сматра се „Пантологија новије српске пеленгирике“ (1922) у којој је пародирао „Антологију новије српске лирике“ Богдана Поповића.

1896. Босоноги ратници абисинског цара Менелика II потукли су италијанске трупе код Адуе, после чега је Италија морала да призна независност Абисиније (Етиопија).

1919. У Београду се састао први југословенски парламент – Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.

1932. Киднапован је 20-месечни син америчког пилота Чарлса Линдберга, првог пилота који је прелетео Атлантик 1927. Беба је нађена мртва у мају, а тај догађај је подстакао доношење тзв. Линдберговог закона којим је на подручју САД за отмицу предвиђена смртна казна.

1941. Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту и допустила немачким трупама да уђу у земљу.

1943. Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату почело да систематски бомбардује европске железничке системе на територијама под контролом нацистичке Немачке.

1954. САД су на пацифичком острву Бикини извеле прву пробу хидрогенске бомбе.

1958. Умро је српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Израдио је велики број јавних споменика, међу којима велику групу „Играли се коњи врани“ испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру „Уморни борац“ на Калемегдану.

1959. Кипарски вођа за независност од Велике Британије архиепископ Макариос вратио се на Кипар са Сејшелских острва, где су га 1956. протерали Британци. Он је потом издејствовао преговоре на којима су крајем године Велика Британија, Грчка и Турска постигле споразум о независности Кипра. Од 1960. до смрти 1977. Макариос је био председник Републике Кипар.

1966. После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска аутоматска станица „Венера III“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету.

1991. На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада (комунисти) је освојила 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Аљија изгубио у својој изборној јединици.

1992. На референдуму у Црној Гори, на који је изашло 66,04 одсто бирача, 95,94 одсто гласало је за останак у Југославији. Референдум су бојкотовали Муслимани, Албанци и неке опозиционе партије. Истовремено босански Хрвати и Муслимани изјаснили су се на референдуму за независну Босну и Херцеговину.

1997. Албанска влада и председник државе Сали Бериша поднели су оставку под притиском двомесечних немира изазваних крахом пирамидалних банака у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило уштеђевину.

2003. У Пакистану је ухапшен Калид Шеик Мохамед, један од осумњичених за организовање терористичких напада на САД 11. септембра 2001. године.

2010. Словеначка национална авиокомпанија Адрија ервејз, поново је успоставила летове на линији Љубљана – Београд, након 18 година прекида.

2012. Србија је добила статус кандидата за чланство у Европској унији.

2014. Парламент Русије одобрио је употребу војних снага на територији Украјине, на захтев руског председника Владимира Путина.

2017. Пронађени су фосили неких од најранијих живих организама који представљају „директан доказ“ живота на Земљи пре 3,8 до 4,3 милијарде година, када је наша планета била још у фази развоја.

2024. Успостављено је јединствено тржиште рада Отвореног Балкана, чије су чланице Србија, Албанија и Северна Македонија. То подразумева да сви грађани уз једноставне процедуре могу да добију посао у било којој од земаља те иницијативе.