1389. Данци су у бици код Фолкепинга поразили Швеђане и заробили њиховог краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарет постала владар Данске и Шведске.

1443. Рођен је мађарски краљ Матија Хуњади (Матyиас Хунyади) познат као Матија I Корвин . Син Јањоша Хуњадија војводе из Ердеља, изабран за краља 1458. био је последњи угарски владар који је успео да среди унутрашње прилике у земљи и да успостави јаку краљевску власт. Успешно је ратовао против Турака и Хабсбурговаца, 1486. заузео је Беч. Реформисао је државу, а у Пожуну (Братислава) основао је 1465. универзитет и 1472. прву штампарију. После његове смрти 1490, Мађари су изгубили све територије које је освојио.

1525. Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили су француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији, употребивши први пут у историји ратовања пушке аркебузе (мушкете). Погинуло је око 14.000 војника, а француски краљ Франсоа I је заробљен.

1803. Рођен је српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић, познат као капетан Миша који је кнежевини Србији 1863. поклонио зграду данашњег ректората Београдског универзитета (Капетан-Мишино здање). Звање „капетана дунавског“ доделио му је 1833. кнез Милош Обреновић.

1847. Рођен је српски хемичар Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Био је професор хемије на Филозофском факултету Велике школе и потом Универзитета у Београду, министар привреде и спољних послова у владама Србије 1894. и 1905.

1848. У Лондону је на немачком језику објављен „Манифест комунистичке партије“, који су, према одлуци Конгреса тајног радничког удружења „Савеза комуниста“ одржаног у Лондону у новембру 1847, написали Карл Маркс и Фридрих Енгелс .

1868. Конгрес САД покренуо је, први пут у америчкој историји, поступак импичмента против председника државе Ендрјуа Џонсона . Оптужен за кршење Устава, Џонсон је био приморан да се наредне године повуче са председничког положаја.

1938. У Арлингтону у Њу Џерсију направљен је први производ од најлона – чекиње за четкицу за зубе.

1945. Египатски премијер Ахмед Махер Паша  убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана.

1945. Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом.

1946. Хуан Перон  је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.

1966. Војним ударом у Гани збачен је с власти председник Кваме Нкрумах , под чијим је вођством Гана 1957. године стекла независност од Велике Британије. Пуч под вођством поручника Џерија Ролингса извршен је током Нкрумахове посете Кини.

1974. Пакистан је саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу.

1974. Умро је српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности и оснивач Института за екологију и биогеографију САНУ, директор Биолошког института Србије. Његови најзначајнији радови настали су на основу испитивања живота у Охридском језеру. Од 1944. до 1952. био је председник Президијума Народне скупштине Србије.

1989. Сахрањен је цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. „божанског порекла“, а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата.

1990. Умро је италијански државник Алесандро Пертини , председник Италије 1978-85. Учесник у покрету отпора током Другог светског рата, био је један од најпопуларнијих политичара послератне Италије.

1991. Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту.

1996. Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи.

1998. Француски парламент је једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.

2000. Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго.

2001. Џорџ Буш  преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора.

2003. У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа.

2003. Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ добровољно се предао Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за злочине против човечности и ратне злочине у Славонији (Хрватска), БиХ и Војводини, током рата у бившој Југославији.

2004. У снажном земљотресу у северном Мароку, погинуле су 572 особе, а 30.000 људи је остало без својих домова.

2008. За председника Кубе изабран је Раул Кастро, брат Фидела Кастра који се после 49 година владавине 19. фебруара повукао са власти.

2009. У антарктичком леду пронађени су планински венци величине Алпа, објавили су истраживачи.

2014. Харолд Рамис, амерички редитељ, сценариста и глумац преминуо је у 69. години. Најпознатији филм у коме је глумио је „Истеривачи духова“(први и други део), а прославио се по режији фимова „Дан мрмота“ („Бескрајни дан“) и „Голф клуб“.

2015. У серији јаких лавина у планинским деловима Авганиста живот су изгубиле 124 особе.

2017. Владајућа британска Конзервативна партија освојила је упражњено место у британском парламенту победивши на изборима опозиционе лабуристе и њиховог лидера Џеремија Корбина .

2019. У Молдавији оџани парламентарни избори на којима је већину добила Партија социјалиста Молдавије, која је почетком јуна формирала нову владу са про-европским блоком АЦУМ.

2022. Русија је покренуле војни напад на суседну Украјину, прелазећи њене границе и бомбардујући војне циљеве у близини великих градова. Напад Русије на Украјине осудили су НАТО, ЕУ, САД и многе државе.

2023. Резолуцијом Генералне скупштине УН тражено је „сместа“ повлачење руских трупа из Украјине, позивајуц́и се на „праведан и трајан“ мир. За резолуцију је гласала 141 земља, међу којима и Србија, седам је било против, а 32 земље су биле уздржане укључујући Кину и Индију.