Месне покладе се одржавају у Месопусну недељу*. То је задњи дан када се једе месо, јер већ сутрадан, месо се више не користи у исхрани, него само бели мрс.
Покладе су део народних обичаја и односе се на домаће гозбе свих окупљених чланова породице или сеоска весеља уочи великих постова. За покладе се обично спрема богата трпеза и позивају сиромашнији суседи и пријатељи.
Покладе су последњег дана пред четити велика поста.
Васкршње покладе У припремним недељама пред почетак Великог поста имамо две врсте поклада: месне и сирне или беле покладе. Месне покладе су у недељу, последњег дана Месопусне седмице. Ово је последњи дан када се једе месо и производи од меса. Беле покладе су у недељу, последњег дана Сиропусне седмице, пред почетак Великог часног поста. Ово је последњи дан када се једу јаја и млечни производи. Пошто је Васкрс покретан празник, и Васкршње покладе су различитог дана, зависно од године.
Божићне покладе су уочи почетка Божићњег поста, 27(14). новембра.
Петровске покладе су уочи почетка Петровског поста, покретног су почетка јер су везане за Васкрс
Великогоспојинске покладе су уочи почетка Богородичиног поста, 13. августа (31. јули)
* МЕСОПУСНА НЕДЕЉА (грч: Κυριακή των Απόκρεω); Претпоследња припремна седмица пред Васкршњи пост, у току које је дозвољена употреба меса. Завршава се Месним покладама. Иза ове седмице долази Сиропусна недеља, у којој употреба меса није дозвољена, иако прави пост још није почео.
У Месопусној недељи, Црква се сећа Страшног Суда и тога дана се у храмовима чита Христово казивање о Последњем Суду (Мт 25,31-46). Спасење Хришћана зависиће од њихових дела, поред молитвеног и испосничког живота. Ова недеља се са поменутом успоменом славила још у VI веку, о чему нам сведочи кондак који је написао Св. Роман Мелод. Канон Месопусне недеље написао је Св. Теодор Студит, у VIII веку.
Ова седмица се назива и Задушна недеља, јер су у суботу те седмице увек фебруарске задушнице. На Косову је још зову и Осовита недеља. У тимочким селима се назива Уршна недеља, код Црногораца се назива Дебела недеља и Редовна недеља. У централној Србији се назива Шарена недеља.
У ову недељу се не праве свадбе, веридбе, кумства, побратимства, не узимају се позајмице, нити се даје на зајам, не гради се кућа, нити нешто око куће. У срему се у ту недељу кољу свиње и приређују гозбе, јер је то време пред Месне покладе.
