| Задушнице у 2025. години | |
| 22. фебруар | Зимске |
| 7. јун | Летње |
| 11. октобар | Михољске |
| 1. новембар | Митровске (јесење) |
У цркву на литургију потребно је понети:
- мало куваног жита
- мало црног вина
- малу свећу за жито
- свећица за сваког упокојеног или једна већа за све
- списак имена ваших упокојених рођака и пријатеља. (Ако дајете списак за литургију, биће вам потребан још један за парастос после литургије).
- скроман новчани прилог према својим могућностима
Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету.“ Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
После литургије у цркви се служи парастос на коме се читају имена упокојених православних хришћана, која смо припремили, и на крају вином прелива жито. Уз имена приложи се скроман новчани прилог – наша жртва за покој душа наших покојника за које се молимо.
После парастоса се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће и уређују се гробови. Можете прочитати молитву за упокојене:
Помени, Господе, оце и браћу, мајке и сестре наше
уснуле у нади на васкрсење у живот вечни,
и све упокојене у побожности и вери,
и опрости им свако сагрешење,
хотимично и нехотимично,
што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
Усели их у места светла,
у места свежине, у места одмора,
одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање,
где гледање Лица Твога
весели све од века свете Твоје.
Даруј им Царство Твоје
и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима,
и наслађивање у Твом бесконачном
и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење
и покој уснулих слугу Твојих,
Христе, Боже наш,
и Теби славу узносимо
са беспочетним Твојим Оцем
и Пресветим, и Благим,
и животворним Твојим Духом,
сада и увек и у векове векова. Амин.
Ако желите, договорите се са свештеником да одслужи мали помен и окади гроб. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен.
Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је и поклањање духовних књига.
Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, или поклонити библиотекама.
ТЕРМИНИ
Преминути – прећи из овог привременог живота у онај други, вечни живот.
Задушнице – дан посвећен умрлима, када се приносе молитве и даје милостиња за душе покојника.
Покој – значи, вечни мир, каже се: покој му души, вечан покој, одн. вечни мир души његовој.
Парастос – парастасис, (грч. παράστασις) – што значи посредништво, заступништво – јер се у овој служби Црква молитвама заузима, посредује, заступа и моли пред Богом за умрлог.
Панихида – панихис (грч. παννυχίς) – пан (грч. παν) = сав, цео; никс (грч. νύξ) = ноћ; адо (грч. ἄδω)= певам). Панихида је у почетку била свеноћно богослужење, а касније је постала служба за упокојене.)
Даћа – (Од глагола дати – даје се; или се у неким крајевима назива мртвено или подушје) – народни изрази за парастос. Даћа – оно што се даје – у спомен покојнику, молитва, панаија (жито) прислужена свећа.
