1742. Умро је енглески астроном и геофизичар Едмунд Халеј, директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по којем је добила назив Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1551. заправо исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.

1784. САД су ратификовале мировни уговор с Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност.

1809. Енглеска и Шпанија су склопиле савез против француског цара Наполеона I.

1826. У Пешти је основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића (Милош Светић) и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима. То књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини. Убрзо по оснивању почело је да издаје „Летопис Матице српске“, најстарији српски књижевни часопис. Пресељена је 1864. у Нови Сад.

1840. У кнежевини Србији за школску славу је проглашен Савиндан, празник у спомен на великог српског просветитеља и заштитника школства светог Саву. Прва прослава Савиндана одржана је 1812. у Земуну, а химна светом Сави је први пут изведена 1839. у Сегедину.

1867. У оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, српска влада склопила је с Бугарским револуционарним комитетом у Букурешту споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара је био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић.

1892. Рођен је српски класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа „Жива антика“. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије, преводио је Платона, Аристотела, Тукидида и друге писце и све велике античке трагичаре („Историја хеленске књижевности“, „Историја хеленске етике“).

1897. Рођен је српски историчар Васа Чубриловић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Као учесник атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву, осуђен је на 16 година затвора и до слома Аустро-Угарске у Првом светском рату био је у затвору. У Другом светском рату био је затворен у логор на Бањици. После ослобођења земље био је директор Балканолошког института и министар у влади ФНР Југославије.

1898. Умро је енглески писац и математичар Луис Керол, аутор фантастичних бајки „Алиса у земљи чуда“ и „Алиса с ону страну огледала“.

1907. Земљотрес је разорио град Кингстон на Јамајци и усмртио око 1.000 људи.

1941. Рођен је словеначки политичар и државник Милан Кучан, председник Словеније у пресудним тренуцима распада СФР Југославије (1991). Словенија је у његово време прогласила независност (25. јуна 1991) и постала једна од најуспешнијих бивших комунистичких земаља у спровођењу радикалних политичких и привредних реформи. Поново је биран за председника Словеније 1994. и 1998.

1943. У Казабланки је почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. На конференцији која је завршена 26. јануара закључено је да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран је датум искрцавања савезника у Италији.

1953. Народна скупштина ФНР Југославије изгласала је уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо влада и министарстава уведена су извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао је Јосип Броз Тито.

1957. Умро је Хемфри Богарт, један од најпопуларнијих америчких филмских глумаца педесетих година. Добитник Оскара 1951. за филм „Афричка краљица“, легендарну популарност стекао је у филмовима „Казабланка“ и „Малтешки соко“.

1969. Лансиран је совјетски васионски брод „Сојуз 4“ с космонаутом Владимиром Шаталовим, дан касније „Сојуз 5“ у којем су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев у Јевгениј Крунов. Два борда су се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли су у „Сојуз 4“. То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом у земљиној орбити.

1991. Умро је српски филолог Михаило Стевановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Објавио је више од 600 радова, укључујући монументално дело „Савремени српскохрватски језик“.

1991. У Тунису су убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, међу којима и Абу Ијад, један од оснивача Палестинске ослободилачке организације.

2003. У највећим демонстрацијама у турско-кипарској историји десетине хиљада људи је у Никозији захтевало крај вишедеценијске изолације.

2004. Италијанска и египатска полиција ухапсиле су Риту Алгранати, припадницу левичарске терористичке групе Црвене бригаде, која је учествовала у отмици и убиству бившег италијанског премијера Алда Мора 1978. године.

2008. Умро је Анхел Гонсалес један од највећих шпанских песника и припадник генерације књижевника познатих по борби против диктатуре Франсиска Франка.

2009. Умро је истакнути хрватски вајар Душан Џамоња.

2009. Суд у Паризу ослободио је шест лекара и фармацеута оптужбе за смрт 117 деце која су 1980-тих третирана хормоном раста и потом оболела од Кројцфелд-Јакобсове болести.

2010. Умро је амерички певач и текстописац Боби Чарлс аутор познатих хитова „Сее Yоу латер Аллигатор“ и „Њалкинг то Нењ Орлеанс“.

2014. У потапању брода који је прелазио реку Нил погинуло је 200 људи који су бежали од оружаних сукоба у Јужном Судану. У Јужном Судану су се сукобиле присталице председника Салве Кира и његовог бившег заменика Рика Мачара који је прерастао у сукоб етничких размера – народ Нуери против народа Динке.

2016. Македонски премијер Никола Груевски поднео је оставку, како би била формирана прелазна влада са задатком да припреми ванредне парламентарне изборе, а као део политичког Договора из Пржина који су подржали Социјалдемократски савез Македоније, ВМРО ДПМНЕ, Демократска унија за интеграцију (ДУИ) и Демократска партија Албанаца (ДПА).

2023. У Луксору, на западној обали Нила (Египат), пронађена је још једна гробница, вероватно супруге краља из 18. династије којој припадају Тутанкамон и Ахенатон, која је владала пре 3.500 година.

2024. Фредерик Десети постао је нови краљ Данске после абдикације његове мајке, краљице Маргрете Друге.