1716. Рођен је енглески писац Томас Греј, аутор песме „Елегија написана на сеоском гробљу“ која се сматра једном од најлепших песама написаних на енглеском језику.

1805. Француска и Аустрија потписале су у Пожуну (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку Которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.

1825. У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају И избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.

1883. Рођен је Морис Утрило, самоуки сликар париских ведута и мотива из француских провинцијских градова, који је мимо свих сликарских праваца и струјања изградио сопствени доживљај амбијента и ликовни израз.

1890. Умро је немачки археолог Хајнрих Шлиман, који је 1868. открио Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“. Открио је и Микену, Орхомен и Тиринт, утрошивши на археолошка ископавања цео иметак стечен у младости трговином.

1893. Рођен је кинески револуционар и државник Мао Цедунг, један од оснивача Комунистичке партије Кине, који је 1949. у Пекингу прогласио Народну Републику Кину и до смрти 1976. био њен неприкосновени лидер. Његове мисли и идеје објављене су у чувеној „Црвеној књижици“. Године 1966. покренуо је „Велику пролетерску културну револуцију“ током које је смењен велики број партијских функционера, међу којима и његови најближи сарадници.

1898. Пјер и Марија Кири открили су први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум.

1908. Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.

1922. Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио је први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као „Лењинов тестамент“, у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.

1941. Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу „отвореним градом“. Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.

1943. Британска морнарица је у Другом светском рату потопила „Шарнхорст“, последњи велики немачки бојни брод.

1968. У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.

1971. У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.

1972. Умро је Хари Труман, председник САД 1945-53. За председника је изабран након смрти Френклина Розевелта. Учесник је Потсдамске конференције, а августа 1945, по његовом налогу на Јапан је бачена атомска бомба. Године 1947. увео је доктрину о војној и економској помоћи земљама угроженим револуционарним покретима, а његова администрација је исте године сачинила Маршалов план о послератној обнови Европе. Донео је закон против радничких синдиката и основао Комисију за испитивање противамеричке делатности чији се рад претворио у „лов на вештице“ (макартизам). Увео је САД у Корејски рат.

1975. Летом на линији Москва-Алма Ата, „Тупољев-144“ је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.

1989. Румунски Фронт националног спаса наименовао је нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа.

1990. Скупштина Словеније прогласила је самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.

1991. У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962.

1994. Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсеју ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.

1998. Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.

1998. Српске снаге безбедности на Косову почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин.

2001. Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.

2003. У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 50.000 људи.

2004. У налету плимног таласа цунамија изазваног земљотресом јачине девет степени Рихтерове скале, недалеко од индонежанског острва Суматре, страдало је преко 300.000 људи у земљама региона: Малезија, Индија, Бангладеш, Шри Ланка, Тајланд, Индонезија, Малдиви, Сомалија, Танзанија, Сејшели, Мјанмар, Кенија и Мадагаскар.

2006. Умро је Џералд Форд, политичар и државник, први амерички потпредседник у историји те земље који је наследио функцију шефа државе пошто је дотадашњи председник Никсон поднео оставку због афере Вотергејт (1974). Форд није никада изабран за председника, а на изборима 1976. године, на чело државе је дошао демократа Џими Картер.

2006. У експлозији нафтовода у Лагосу, у Нигерији, погинуло је око 260 људи.

2011. Умро Сем Риверс, амерички џез музичар и композитор, један од великана авангардног и фри-џеза.

2012. Кина је пустила у саобраћај најдужу линију супербрзе пруге у свету од Пекинга до Гуангџоуа на југу земље, коју воз пређе за око осам сати. Линија је дуга 2.298 километара, има 35 станица, а просечна брзина воза је 300 километара на сат.

2014. Од еболе умрло је 7.693 становника од 19.695 инцифираних у три земље западне Африке.

2019. Широм Црне Горе блокиране су саобраћајнице у знак протеста због Предлога Закона о слободи вероисповести о коме расправља Скупштина ове земље.

2020. Преминула је бивша атлетичарка и телевизијска новинарка Милка Бабовић. Извештавала је са шест Олимпијских игара, а као коментатор пратила је атлетику (шест ЕП), клизање, гимнастику, веслање, коњички спорт, скијашко трчање и брзо клизање.

2021. Преминуо је јужноафрички надбискуп Дезмонд Туту, икона борбе против апартхејда, ЛГБТ права и добитник Нобелове награде за мир.