Укупна робна размена Србије са светом у првих десет месеци ове године износила је 56661,5 милиона евра и представља раст од 4,1 одсто у односу на исти период претходне године, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС).

У извештају се наводи да су расли и увоз и извоз робе, с тим што је Србија много више увозила него што је извозила.

Подаци РЗС показују да је извезено робе у вредности 24452,6 милиона евра, што је раст од 1,9 у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 32208,9 милиона евра, што представља повећање од 5,7 одсто у односу на исти период прошле године.

У том случају дефицит износи 7756,2 милиона евра, што је повећање од 19,8 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 75,9 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 78,7 одсто.

Србија највише и извози и увози електричне машине и апарате. У првих десет месеци ове године Србија је највише извезла електричне машине и апарате. У првих пет највише извезених производа налазе се и обојени метали, металне руде, погонске машине и уређаји и производи од каучука.

Србија је у првих десет месеци ове године такође највише увезла електричне машине и апарате, затим нафту и нафтне деривате, друмска возила, индустријске машине за општу употребу и медицинске и фармацеутске производе.

Немачка и даље највећи спољнотрговински партнер Србије.Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме ослободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 58,6 одсто укупне размене.

Главни спољнотрговински партнери, када је реч о извозу робе, били су Немачка, Босна и Херцеговина, Кина, Италија и Мађарска.

Када је реч о увозу, Србија је највише робу увозила из Немачке, Кине, Италије, Турске и Мађарске.

Други по важности партнер Србије јесу земље ЦЕФТА, са којима Србија има суфицит.

Највећи суфицит са земљама из региона, највећи дефицит са Кином.

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Црном Гором (извозе се електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и сушеномесо), Босном и Херцеговином (извозе се највише гасна уља и моторни бензин, а увози се електрична енергијаи лигнит) и Северном Македонијом (извоз електричне енергије и електричних проводника, а увози се највишеелектрична енергија и катализатори на носачу).

Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом,Словачком, Бугарском, Чешком, Шведском, Хрватском.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова).

Следи дефицит са: Турском, Италијом, Немачком, Пољском,Азербејџаном, Казахстаном, Ираком, Холандијом, Руском Федерацијом, Белгијом, Шпанијом, Аустријом,Словенијом, Швајцарском, Француском, М

ађарском, Грчком, Данском, САД-ом…