1812. године, на залеђеној реци Березини, од руске топовске паљбе и у јуришима козака погинуло је око 25.000 војника разбијене армије француског цара Наполеона I која се повлачила из Москве. После дебакла на Березини, Наполеон је побегао с малом пратњом у Париз, уз обећање да ће подићи нову армију од 300.000 људи, али је пораз у Русији био почетак краја његове империје.

1833 – Рођен је руски композитор Александар Порфиријевич Бородин, припадник неформалне музичке групе „Велика петорица“ и утемељивач руске симфонијске и камерне музике. По образовању био је лекар и хемичар и радио је као универзитетски професор. Као дечак свирао је флауту и клавир, касније и виолончело. Инспирисао се руском народном музиком, народним причама, легендама и источњачким фолклором. Дела: опера „Кнез Игор“, симфонија бр. 2 („Багатирска симфонија“), симфонијска слика „У средњој Азији“.

1839 – Донет је Војни закон којим је, између осталог, одређен систем безбедности војске тадашње Кнежевине Србије. Датум доношења овог закона прихваћен је као Дан Војно-безбедносне агенције Војске Србије.

1840 – Рођен је француски вајар Огист Роден, један од највећих уметника краја 19. и почетка 20. века, чије је дело објединило романтичарски дух и модерне тежње и пресудно је утицало на европско вајарство. Скулптуре: „Мислилац“, „Пољубац“, „Балзак“, „Грађани Калеа“, „Врата пакла“, „Вечни идол“, „Пролеће“, „Човек сломљеног носа“, бисте, актови.

1866 – Рођен је кинески револуционар и државник Сун Јат Сен, први председник Кине након рушења монархије. Борбу за стварање републике је почео 1894. а 1905. је основао Савезну лигу (Тун-мен-хој) из које је 1912. настала странка Куоминтанг. Савезна лига је 1911. повела револуцију у којој је збачена династија Манџу и проглашена република чији је председник постао Сун. Први конгрес Куоминтанга прихватио је 1924. његова програмска начела: За национално ослобођење Кине потребна је подршка Совјетског Савеза, демократија није могућа без сарадње с комунистима, а благостање народа без побољшања услова живота најширих слојева. После његове смрти 1925. прокомунистичка линија је напушстена и вођство странке је преузело десно крило Чанг Кај Шека.

1912 – Шпанског председника владе Хосеа Каналехаса убио је анархиста Мануел Пардинас, који је потом извршио самоубиство.

1912 – Спасилачка екипа пронашла је на Антарктику посмртне остатке енглеског поларног истраживача капетана Роберта Скота и његових пратилаца. Претпоставља се да су он и чланови његове експедиције умрли у марту 1912. при повратку с Јужног пола.

1918 – Проглашена је прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла И, последњег владара из куће Хабзбург.

1919 – Енглески пилоти Рос и Кејт Смит полетели су из Хаунслоуа код Лондона на први лет од Велике Британије до Аустралије. У аустралијски град Дарвин слетели су 13. децембра 1919.

1920 – Под притиском Британије и Француске, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца потписала је Рапалски споразум којим је одређено да Истра, Јулијска крајина, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружа јесу италијанска територија. Године 1924. Италија је анектирала и Фиуме (Ријека) до тада слободни град.

1927 – Лав Троцки је, под оптужбом да се борио за власт после смрти Лењина, искључен из владајуће бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер Совјетске државе. Из земље је протеран 1929. а 1940. је убијен у Мексику.

1929 – Рођена је америчка филмска глумица Грејс Кели, која је после удаје 1956. за кнеза од Монака Ренијеа ИИИ из куће Грималди, постала владарка Монака. Филмови: „Тачно у подне“, „Провинцијалка“ (Оскар), „Позови М ради убиства“, „Високо друштво“, „Дворишни прозор“.

1933 – Национал-социјалистичка радничка партија Немачке Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој.

1937 – Јапанци су окупирали кинески град Шангај.

1941 – Совјетска армија је у Другом светском рату зауставила надирање немачких снага према Москви.

1942 – Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија поново је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији, заробивши најмање 30.000 немачких и италијанских војника, и наставила да преко Сахаре гони разбијени Афрички корпус немачког генерала Ервина Ромела.

1942 – У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији.

1944 – У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили „Тирпиц“, последњи велики ратни брод Немачке.

1948 – На смрт су због ратних злочина осуђени бивши председник владе генерал Хидеки Тођо и још шест јапанских званичника у Другом светском рату.

1956 – У адаптираном делу зграде „Борбе“ (изворно зграда листа „Време“) београдско позориште „Атеље 212“ почело је с радом, извођењем Гетеовог „Фауста“ у режији Мире Траиловић.

1956 – Нови мађарски лидер Јанош Кадар одбио је улазак посматрача Уједињених нација у Мађарску.

1961 – Рођена је румунска гимнастичарка Нађа Команечи, која је за извођење једне вежбе на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. прва у историји гимнастике, добила највишу могућу оцену 10.

1969 – Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца, с образложењем да је његово понашање „антидруштвено“.

1970 – Снажан циклон и високи таласи усмртили су најмање 200.000 особа у Источном Пакистану, садашњем Бангладешу.

1974 – Због политике апартхејда, Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН.

1977 – У затворској ћелији је извршила самоубиство Ингрид Шуберт, један од оснивача западнонемачке комунистичке терористичке групе „Бадер-Мајнхоф“.

1981 – Амерички спејс-шатл „Колумбија“ је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прво свемирско возило које је употребљено више од једном.

1982 – Јуриј Андропов изабран је за генералног секретара Централног Комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза, дан после смрти Леонида Брежњева.

1989 – Умрла је шпанска револуционарка Долорес Ибарури, названа Ла Пасионарија, председница Комунистичке партије Шпаније, једно од најславнијих имена Шпанског грађанског рата. Приписана јој је парола „Но пасаран“ (неће проћи) – парола која је настала приликом напада франкиста на Мадрид. После пада Републике провела је 38 година у иностранству, највише у Совјетском Савезу. Вратила се у своју земљу 1977. и постала члан кортеса (шпанска скупштина).

1990 – Принц Акихито крунисан је за цара (микадо) Јапана.

1991 – У Источном Тимору је дошло до сукоба индонежанске војске и побуњеника – сепаратиста, при чему је било десетине жртава. До 1951. Источни Тимор био је португалска колонија, потом прекоморска провинција којој је бивша метропола 1973. дала аутономију, а 1974. право на самоопредељење, што је потврдила и Генерална скупштина УН. Индонезија је Источни Тимор припојила у децембру 1975. а независност му је призната 2002.

1995 – У Ердуту и Загребу потписан је споразум о Сремско-барањској области, којим је предвиђен једногодишњи прелазни период под међународном управом.

1996 – У судару, изнад Индије, два путничка авиона из Сауди Арабије и Казахстана погинуло је 349 особа.

1999 – У земљотресу у Турској, с епицентром код града Душче 170 километара источно од Истанбула, погинуло је најмање 550 лица.

1999 – На подручју планине Бајгора, 12 километара североисточно од Косовске Митровице, срушио се авион Светског програма УН за храну типа „АТР-42“, при чему су страдале 24 особе.

2001 – Авион компаније „Америкен ерлајнз“ типа „Ербас А 300“ са 260 путника и чланова посаде срушио се непосредно после полетања на њујоршку четврт Квинс, што није преживео нико у летелици, а погинуло је и пет људи у разореним кућама.

2003 – У самоубилачком нападу исламских терориста у Насирији на југу Ирака, у експлозији камиона испред базе италијанске војне полиције погинуло је 19 Италијана и девет Ирачана.

2006 – Бомбаш самоубица убио је 35, а ранио 58 људи у регрутном центру ирачке полиције у Багдаду. Нападач је опасан експлозивом успео да уђе у регрутни центар ирачке полиције а затим је активирао експлозив.

2007 – Умро је амерички писац Ајра Левин, аутор чувеног романа „Розмарина беба“. Левин је био писац трилера и хорор прича а писао је и за телевизију и Бродвеј. На основу његових књига снимљено је више филмова као што су „Розмарина беба“ са Миом Фароу, „Момци из Бразила“ са Грегоријем Пеком и Лоренсом Оливијеом и „Сливер“ са Шерон Стоун и Томом Беринџером у главним улогама.

2013 – Европски суд за људска права осудио је Турску због бомбардовања два курдска села 1994. године и убиства 33 особе, и наложио плаћање одштете.

2014 – На комету 67П/Чурјумов-Герасименко, успешно се спустио робот лабораторија „Филе“. Високоризично спуштање на комету плод је 10-годишњих припрема и историјски је преседан у свемирском истраживању.

2015 – Бабатунде Осотимехин, извршни директор Фонда Уједињених нација за становништво, званично је саопштио да је смртност жена због проблема везаних за трућноћу опала за готово 50 процената током претходних 25 година, у складу с тзв. Миленијумским циљевима УН. Ипак, наглашено је да, иако огроман, напредак није уједначен, односно да се 99 одсто трагичних исхода дешава у земљама у развоју.

2017 – У разорном земљотресу магнитуде 7,3° са епицентром тридесетак километара југозападно од Халабџе, у пограничном подручју Ирака и Ирана, погинуло је 630 особа, а 8.100 је повређено, док је приближно 70.000 остало без крова над главом.