1760. – Рођен је француски филозоф Клод Анри Сен Симон, социјалиста утописта, учесник Америчког рата за независност, који се у време Француске револуције одрекао племићке титуле. Сматрао је да традиционалну државу треба заменити индустријским друштвом и да аристократе, војници и бирократи треба да ишчезну и уступе место индустријалцима, радницима и сељацима. Дела: „Индустријски систем“, „Индустрија или политички, морални и филозофски разговори у интересу свих људи оданих корисном раду и независности“, „Писма женевског грађанина савременицима“, „Ново хришћанство“, „Стари и нови политички систем“.
1797. – У италијанском селу Кампоформио склопиле су мир Аустрија и Француска, којим је укинута Млетачка република. Француска је преузела млетачке поседе у Албанији и острва у Јонском мору као и аустријску Низоземску (Белгија), а Аустрија Венецију, Истру, Кварнер, Далмацију и Боку Которску. Све ове територије ће Француска преузети од Аустрије 1809. Бечким миром.
1803. – Рођен је мађарски политичар Ференц Деак, главни архитекта Двојне монархије 1867. односно споразума Беча и Будимпеште којим је створена Аустро-Угарска. Предводио је мађарску племићку опозицију против аустријског канцелара Клеменса Метерниха пре револуције 1848. а 1865. објавио је пројекат о дуалистичком уређењу Хабзбуршке монархије, прихваћен две године касније.
1849. – Умро је пољски композитор и пијаниста Фредерик Шопен, назван „песник клавира“, који је у врхунском романтичарском маниру компоновао готово искључиво клавирску музику. У композицијама се обилато користио елементима пољске народне музике. Из Пољске је 1830. отишао у Француску, не слутећи да више неће видети отаџбину. Дела: два концерта за клавир и оркестар, око 170 соната, мноштво полонеза, мазурки, валцера.
1855. – Енглез Хенри Бесемер патентирао је поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему „Бесемеров челик“.
1876. – У Менло Парку код Њујорка амерички проналазач Томас Алва Едисон основао је радионицу у којој је окупио више врхунских стручњака, укључујући најистакнутијег међу њима, српског научника Николу Теслу.
1907. – Кодификацијом правила међународног обичајног права, нарочито ратног, која и сада умногоме важе, завршена је друга Бечка мировна конференција. У раду скупа учествовале су 44 државе, укључујући Краљевину Србију.
1912. – Србија и Бугарска су, објавиле рат Турској, а 19. октобра на страни балканских савезника у Први балкански рат је ушла и Грчка. Током непуних месец дана ослобођен је готово цео Балкан од Турака, а на мировној конференцији у Лондону Турска се одрекла територија у Европи, осим дела између Једрена и Истанбула, при чему није хтела да се одрекне Једрена, због чега је рат настављен до пада Једрена у марту 1913. а мир између балканских савезника и Турске је потписан у Лондону 13. маја 1913.
1912. – Рођен је италијански свештеник Албино Лучани, поглавар римокатоличке цркве само 33 дана, под именом Јован Павле први. Од 1969. био је архиепископ Венеције, а за папу је изабран 26. августа 1978. Под неразјашњеним околностима умро је крајем септембра, званично од срчаног удара, али је остала сенка сумње да је отрован. Сумњу је појачала чињеница да после смрти није обављена аутопсија. Најавио је намеру да се позабави црквеним финансијама, посебно Ватиканском банком, познатом по везама с мафијом и масонском ложом П2, наговестивши и друге реформе и низ персоналних промена. Његов наследник Карол Војтила, који је одабрао име Јован Павле Други, потпуно је игнорисао намере Јована Павла Првог.
1915. – Рођен је амерички писац Артур Милер, један од најзначајнијих драмских писаца 20. века. Најпознатији је по драми „Смрт трговачког путника“, коју је написао у 33. години и за коју је 1949. добио Пулицерову награду. Дела: драме „Сви моји синови“, „Смрт трговачког путника“, „Вештице из Салема“, „Поглед са моста“, „После пада“, „Догађај у Вишију“, „Цена“, „Слава, и разлог зашто“, „Стварање света и друга посла“, „Равно из раја“, „Надбискупова таваница“, „Амерички сат“, збирка прича „Више ми нисте потребни“, роман „Фокус“, есеј „Драмски писац и атомски свет“.
1918. – Рођена је америчка филмска глумица Маргарита Кармен Кансино, позната као Рита Хејворт, холивудски еротски симбол четрдесетих година 20. века. Филмови: „Само анђели имају крила“, „Ђилда“, „Дама под сумњом“, „Никад се нећеш обогатити“, „Дама из Шангаја“, „Одвојени столови“.
