70. године п.н.е. – Рођен је Публије Вергилије Марон, најзнаменитији песник царског Рима, аутор националног јуначког епа “Енеида” и пастирских песама (“Буколике” или “Еклоге”) и дидактичког спева “Георгике”. Узор латинског и западноевропског књижевног стваралаштва, Дантеов је водич кроз поџемни свет (“Пакао”).

1529. године – Завршена је прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана II Величанственог.

1542. године – Рођен је могулски цар Абу ул Фат Џелалудин Акбар, један од највећих владара Индије, који је покорио побуњене државе Гуџарат и Кашмир и освојио Авганистан. Спровео је значајне реформе, укинуо ропство и покушао да створи нову синкретистичку религију која би ујединила Хиндусе и муслимане.

1581. године – Под покровитељством Катарине Медичи у Паризу је изведена прва целовечерња балетска представа (“Баллет Цомиqуе де ла Реине”), па се тај дан узима као датум настанка балета.

1582. године – У Шпанији, Португалији и папским државама у Италији почела је примена Грегоријанског календара, тако што је елиминисано десет дана, а 5. октобар 1582. постао је 15. октобар.

1608. године – Рођен је италијански физичар и математичар Еванђелиста Торичели који је открио принцип живиног барометра (Торичелијева цев). Био је сарадник Галилеа Галилеија, а после његове смрти наследио је катедру за математику на универзитету у Фиренци.

1791. године – Рођен је Сима Милутиновић Сарајлија, један очнајзнаццајнијих и, уз Лукијана Мушицког, најутицајнији српски песник XIX века. Учествовао је у оба српска устанка против Турака, а од 1827. у Цетињу је био секретар владике Петра И Петровића Његоша и учитељ његовог синовца Рада, касније Петра II Петровића Његоша (спевови “Србијанка”, “Тројебратство”, “Тројесестарство”, трагедија “Обилић”, “Историја Србије”, “Историја Црне Горе”).

1817. године – Умро је пољски национални јунак Тадеуш Кошћушко, учесник у Америчком рату за независност и ађутант Џорџа Вашингтона, касније првог председника САД. По повратку у домовину борио се против распарчавања Пољске, али је његова војска поражена у октобру 1794. године. Умро је у избеглиштву у Швајцарској.

1894. године – Под оптужбом за велеиздају у Паризу је ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске. Без доказа је осудђен на доживотну робију, али је после великог негодовања јавности и ангажованог иступа писца Емила Золе откривен прави кривац, а Драјфус је рехабилитован.

1917. године – У шуми Венсен, надомак Париза стрељана је Мата Хари, најпознатија жена шпијун у Првом светском рату. Професионална плесачица, специјализована за егзотичне плесове из Индије и са Јаве, која је важила за најлепшу жену света свог времена, осуђена је на смрт због шпијунаже у корист Немачке.

1928. године – Немачки дирижабл “Граф Цепелин” је обавио први комерцијални лет преко Атлантика.

1945. године – Премијер “вишијевске Француске” у Другом светском рату Пјер Лавал погубљен је због предаје земље нацистичкој Немачкој.

1946. године – Нацистички лидер Херман Геринг извршио је самоубиство у затворској ћелији дан пре извршења смртне казне на коју га је осудио Међународни суд за ратне злочине у Нирнбергу.

1949. године – У Мађарској су погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салаи. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као “буржоаски ревизионисти и титоисти”. Посмртно су рехабилитовани 1956. године као жртве култа личности.

1964. године – Никита Хрушчов је смењен са места првог секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза, а на његово место је дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао је Алексеј Косигин.

1989. године – Умро је Данило Киш, један од највећих писаца новије српске књижевности чије је дело значајно допринело њеној афирмацији у свету. Преведен је на многе светске језике и добитник је многобројних признања и награда. (“Мансарда”, “Башта, пепео”, “Пешчаник”, “Гробница за Бориса Давидовича”, “Рани јади”, “Енциклопедија мртвих”, “Час анатомије”).

1993. године – Нобелову награду за мир добили су председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци.

1997. године – Конгоански побуњеници ушли су у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. Након четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо.

1998. године – На основу договора председника СР Југославије Слободана Милошевића и америчког изасланика Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали су споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову.

2000. године – Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме је окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком.

2003. године – Кина је лансирала свој први космички брод са људском посадом. У летелици “Шенџоу пет” био је астронаут Јанг Ливеи.

2006. године – Турски писац, романсијер Орхан Памук добио је Нобелову награду за књижевност.

2007. године – Европска унија и Црна Гора потписале су у Луксембургу Споразум о стабилизацији и придруживању.