Жетва ратарских култура се ускоро завршава, ускоро почиње и јесења сетва, а Веселиновић каже да је најмање губитака претрпео сунцокрет, а највише губитака соја, чији преноси не прелазе две тоне по хектару, што је недовољно да се покрије уложено.

„Штета од суше ће утицати на повећање цена пољопривредних производа, а то је резултат пропуштене шансе коју ми већ деценијама имамо у пољопривреди услед малог наводњавања и чињенице да је у великој мери промењена клима“, рекао је Веселиновић за РТС.

Стручњаци процењују укупан губитак приноса од 10 до 15 одсто, а у ту процену улази и род кукуруза и репе.

„Семе је јако скупо, очекујемо помоћ државе од 17.000 динара по хектару и да код банака можемо узети бескаматне кредите за репроматеријал па да тако пробамо да нашу цену коштања производа смањимо“, рекао је пољопривредник из Омољице Владимир Лазаров.

Професор са Пољопривредног факултета у Београду Зоран Рајић рекао је да су губици пољопривредника могли да буду покривени повећаним субвенцијама, али и да је већ дошло до повећања цена репроматеријала.

„Кад узмете новац који треба да вратите, другачије се односите према њему – водите рачуна где га улажете, а кад добијете онако, што би наш народ рекао, жив новац, онда и не баш“, објаснио је Рајић.

Он је истакао да је ресорно министарство за ову годину определило негде око 1,3 милијарди динара за субвенционисане кредите, што значи да се у производњу „упумпава“ око шест до седам милијарди динара.

Рајић је истакао да многи економисти сматрају да су субвенције у инвестиције корисније од директних давања у пољопривреду и да се то често чује и приликом расправе о предстојећем аграрном буџету чије се мере још креирају.