Догодило се 14. септембра

Facebook

1219. Проглашена је аутокефалност Српске православне цркве, коју је код ромејског (византијски) цара Теодора I Ласкариса и никејског патријарха Манојла И Харитопула издејствовао Сава Немањић, потом први српски архиепископ, са седиштем у манастиру Жича. Цар Душан је 1346. уздигао српску цркву у ранг патријаршије.

1262. Краљ Кастиље Алфонсо заузео је луку Кадиз на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града.

1321. Умро је Данте Алигијери (Алигхиери) највећи италијански песник, који је у свом делу синтетизовао средњовековну културу и наговестио нови дух који ће се афирмисати у ренесанси. Био је и прозни писац, књижевни теоретичар, филозоф и политичар. Његова „Божанствена комедија“ сматра се једним од најзначајнијих дела у светској књижевности.

1812. Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле су у Москву, коју су Руси у повлачењу запалили.

1829. Потписан је Једренски мировни уговор којим је окончан руско-турски рат. Србија је на основу Једренског мира 1830. добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност.

1852. Умро је енглески фелдмаршал, војвода Артур Велзли Велингтон (Артхур Њеллеслеy Њеллингтон), који се прославио победом над Наполеоном 1815. код Ватерлоа.

1852. Рођен је српски писац Симо Матавуљ, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих представника српског реализма („Бакоња фра Брне“, „Ускок“, збирке приповедака „Из приморског живота“, „С мора и планине“, „Београдске приче“).

1860. У Београду је умро српски кнез Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка 1815. Изборио је Србији аутономију 1830, а за себе наследну титулу кнеза. Збачен је 1839, али се вратио на српски престо 1858.

1911. Руски премијер Петар Аркадијевич Столипин смртно је рањен у атентату у позоришту у Кијеву. Умро је четири дана касније.

1927. Исидора Данкан (Дунцан), славна америчка играчица која се сматра зачетником модерног балета, умрла је у Ници када се ешарпа коју је имала око врата заплела у точкове отвореног аутомобила којим је управљала.

1930. Национал-социјалистичка партија Адолфа Хитлера постала је друга партија по величини у немачком парламенту (Реицхстаг).

1937. Умро је чешки државник и филозоф Томаш Гариг Масарик (Томас Гарригуе Масарyк), професор Прашког универзитета. Оснивач и идеолог либералне Чешке народне странке (1900-20) која се борила за аутономију Чешке у оквиру Аустро-Угарске. Био је први председник Чехословачке од 1918. до 1935.

1939. Хеликоптер „ВС-300“ руског конструктора Игора Ивановича Сикорског, који је емигрирао у САД, извео је први успешан лет.

1959. Совјетска „Луна 2“ први је васионски брод који се спустио на Месец.

1960. У Конгу је изведен војни удар под вођством пуковника Жозефа Мобутуа (Јосепх), а премијер Патрис Лумумба (Патрице) стављен је у кућни притвор у Леополдвилу.

1960. На састанку представника земаља произвођача нафте у Багдаду основана је Организација земаља извозница нафте (ОПЕК).

1975. У Амстердаму један незапослени учитељ је кухињским ножем исекао „Ноћну стражу“, једну од најдрагоценијих Рембрантових слика.

1982. Дан након саобраћајне несреће, умрла је принцеза Грејс од Монака (Граце), бивша америчка филмска глумица Грејс Кели (Келлy), добитница Оскара за улогу у филму „Провинцијалка“.

1982. У експлозији бомбе подметнуте у седиште хришћанске партије Фаланге у источном Бејруту, погинули су председник Либана Башир Џемајел (Басхир Гемаyел) и још 20 људи.

1992. Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о повећању броја и проширењу мандата међународних мировних снага у Босни и Херцеговини (Унпрофор).

1996. Камбоџански краљ Нородом Сиханук (Сиханоук) дао је амнестију једном од лидера Црвених Кмера Јенгу Сарију (Иенг Сарy) због његове улоге у периоду „поља смрти“ (1975-78), када је у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи.

1996. У Босни су одржани први општи избори после потписивања мировног споразума у Дејтону у децембру 1995. Победиле су три националне странке, Срба, Хрвата и Муслимана, чији су их лидери предводили и током троипогодишњег оружаног сукоба.

2001. Сенат САД усвојио је резолуцију којом се председнику Џорџу Бушу одобрава да „предузме све неопходне и одговарајуће мере“ поводом терористичких напада 11. септембра. Председник Буш одобрио је мобилизацију 50.000 резервиста.

2001. Ахмад Шах Масуд, легендарни командант авганистанске гериле у борби против Талибана, умро је од последица рањавања у нападу бомбаша-самоубице, 9. септембра.

2003. На референдуму у Шведској грађани су се изјаснили против прикључења те земље Европској монетарној унији, док је Естонија истог дана на референдуму гласала за свој улазак у ЕУ.

2007. Масовним повлачењем улога из мале британске банке „Нортхерн Роцк“ што је био први такав случај у тој земљи за 150 година, почела је велика светска финансијска криза која је трајала годинама.

2009. Хашки трибунал осудио је Флоранс Артман, бившу представницу главне тужитељске тог суда Карле дел Понте на казну од 7.000 евра, због непоштовања суда, јер је објавила две поверљиве одлуке суда из процеса против Слободана Милошевића.

2009. Холивудски глумац Патрик Свејзи (Патрицк Сњаyзе), познат по улогама у филмовима „Прљави плес“ и „Дух“, преминуо је у 57. години.

2012. Десетине хиљада муслимана демонстрирале су широм Блиског Истока и Азије против филма произведеног у САД који се сматра антиисламским. Филм „Инноценце оф Муслимс“ снимио је непознат аутор под псеудонимом Сам Басил, а протести су избили када су делови филма постављени на интернету.

2020. У 20 највец́их индустријализованих земаља света привреда је у другом кварталу имала пад брзином без преседана услед пандемије ковида-19. ОЕЦД наводи да је бруто домац́и производ опао за рекордних 6,9 одсто, знатно више него у првом кварталу 2009. године у јеку финансијске кризе, када је пад био 1,6 одсто.

2020. Велики део леденог покривача Гренланда процењен на око 110 квадратних километра одломио се на североистоку Арктика, научници упозоравају да је то доказ брзих климатских промена.

2023. У Либији је, услед разорних поплава изазавних јаким кишама и пуцањем две бране, погинуло више од 11.300 људи док се више хиљада води као нестало. Највише је страдао медитерански град Дерна.

Loading