490. п.н.е. Атињани су на источној обали Атике, код Маратона, победили десет пута бројнију војску персијског цара Дарија (9.000 према 100.000). У бици су погинула 192 атинска војника и 6.000 персијских. Вест о победи у Атину је донео гласник Фидипидис, пошто је претрчао 40 километара и потом умро од премора. По том догађају се у модерном времену зове најдужа трка у атлетици.

1494. Рођен је француски краљ Франсоа I који је током владавине (1515-47) освојио Милано, али није успео да се учврсти у Италији. Његову амбицију да постане римско-немачки цар спречио је Карло V, с којим је потом Франсоа I водио четири рата.

1583. Рођен је италијански оргуљаш и композитор Ђироламо Фрескобалди, највећи мајстор свог времена, који је композиције за оргуље обогатио новим изражајним средствима. У Италији није имао значајније следбенике, али је пресудно утицао на аустријске и немачке барокне мајсторе, као и на Баха.

1683. Пољски краљ Јан III Собјецкипотукао је турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу.

1733. Умро је француски композитор и оргуљаш Франсоа Купрен, централна личност музичког живота Париза почетком 18. века, дворски клавсениста и музички учитељ. Написао је методику „Уметност свирања на клавсену“.

1772. Русија је освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући и град Баку.

1801. Руски цар Александар I анектирао је грузијску краљевину. Источна грузијска краљевина, створена четири деценије раније, после ослобођења од Персијанаца, прихватила је руски протекторат 1783. Русија је 1810. анектирала и западну Грузију, која је до тада била под влашћу Отоманског царства.

1812. Француски цар Наполеон први ушао је у Москву, коју су Руси у повлачењу запалили, спречивши зимовање и снабдевање његових трупа

1848. Швајцарска је донела нови устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.

1876. Рођен је политичар, позоришни и књижевни критичар Милан Грол, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, од 1940. шеф Демократске странке. У Другом светском рату био је члан владе Краљевине Југославије у емиграцији, а од марта до августа 1945. потпредседник Владе Демократске Федеративне Југославије.

1878. У Лондону је постављен египатски обелиск назван „Клеопатрина игла“, направљен око 1475. п.н.е. од мермера из Асуана.

1890. Британска Јужноафричка компанија основала је град Солзбери (Хараре) који је постао главни град Родезије. Назив је добио по имену тадашњег британског премијера, лорда Солзберија.

1913. Рођен је амерички атлетичар Џеси Овенс који је освојио четири златне медаље на Олимпијским играма у Берлину 1936. Његов тријумф наљутио је Адолфа Хитлера, који је напустио почасну ложу како би избегао да се рукује с њим зато што је црнац.

1916. На Кајмакчалану је почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена је 3. октобра 1916, као прва победа српске војске након повлачења преко Албаније.

1919. Италијанска армија састављена од добровољаца под командом песника Габријела Д’Анунција, заузела је Ријеку. Град је остао под италијанском влашћу до краја Другог светског рата.

1940. Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила је пећину Леско, код места Монтињак у Дордоњи (Француска), чувени археолошки локалитет с цртежима из палеолита.

1943. Немачки командоси су у Другом светском рату, на основу наредбе Адолфа Хитлера, отели бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија кога су нове италијанске власти ставиле у затвор.

1953. Никита Хрушчов изабран је за првог секретара Централног комитета КП СССР.

1968. Албанија је саопштила да напушта Варшавски пакт.

1970. Палестински отмичари су у Јордану минирањем уништили три авиона, отета шест дана раније после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно су ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима и за отмичарку четвртог авиона, Лејлу Калед.

1974. Војним пучем свргнут је са власти етиопски цар Хаиле Селасије који је 1928, после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије.

1980. У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена, у Турској је оборена влада Сулејмана Демирела.

1989. У Парламенту Пољске је прихваћена влада једног од лидера покрета „Солидарност“, Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској.

1994. У Пољској су одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и Варшавског пакта.

1998. У атентату у Тирани испред седишта опозиционе Демократске партије убијен је један од њених вођа Азем Хајдари.

1999. Индонезија је прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору.

2001. НАТО се први пут за 52 године постојања, позвао на Члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је омогућен колективни војни одговор на терористичке нападе у САД. Амерички председник Џорџ Буш је у говору рекао да је Америка нападнута и да ће употребити сва средства да би победила тероризам.

2003. Резолуцијом Савета безбедности УН Либији су укинуте санкције уведене након терористичких напада на амерички и француски авион крајем 1980-их година. Претходно је с Фондацијом Гадафи постигнут споразум о исплати одштете породицама жртава обореног француског авиона.

2003. Умро је амерички кантри музичар Џони Кеш – „Човек у црном“. Током 50-годишње каријере највише је певао о рударима, надничарима, осуђеницима и каубојима.

2005. Умро је немачки спортиста Фриц Шилген, који је 1936. запалио олимпијски пламен на Олимпијским играма у Берлину.

2008. Умро је хрватски филолог Томислав Ладан, књижевник, лексикограф, директор Хрватског лексикографског завода „Мирослав Крлежа“.

2010. Умро је филмски редитељ Клод Шаброл, један од предводника француског Новог таласа, аутор филмова „Женска посла“, „Виолета Нозијер“, „Неверна жена“, „Црвене ноћи“. Награду за животно дело на Берлинском филмском фестивалу добио је 2009.

2013. Холандија се званично извинила Индонезији за масовна убиства која је њена војска починила пре више од 60 година током борбе њене бивше колоније за независност. Индонезија је независност прогласила 17. августа 1945, али је Холандија одбијала да то призна до 1949. године.

2015. Погинуло је 107 људи, а 238 је повређено када се на Велику џамију у Меки срушио грађевински кран.

2020. Након готово две деценије рата у Дохи су започети мировни преговори владе Авганистана и побуњеника талибана.