1524. Рођен је француски писац Пјер де Ронсар најзначајнији песник ренесансне песничке школе „Плејада“, која је извршила преокрет у француској поезији и утемељила нови поетски израз и језик.
1709. Англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског победиле су Французе у бици код Малплакеа, последњој великој бици у Рату за шпанско наслеђе (1701-14).
1773. Убијен је Шћепан Мали, лажни руски цар Петар III који се наметнуо Црногорцима као владар. Током владавине од 1767. измирио је племена, увео суд, започео попис становништва и имовине и почео да гради путеве. Према предању убио га је слуга, млетачко-турски агент по налогу скадарског паше.
1830. Проглашена је република Еквадор као део конфедерације Колумбије.
1855. Након 11 месеци опсаде, британске, француске и турске трупе заузеле су Севастопољ, најзначајнију руску базу у Црном мору. Тиме је окончана највећа операција у Кримском рату.
1870. Краљ Сардиније Виктор Емануел напао је Папску државу у Риму, а 1871. преселио је своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада је његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате.
1880. Рођен је српски глумац Добрица Милутиновић, првак Драме националног театра више од пола века. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије установили су 1980. награду за животно дело у области глуме која је по њему названа „Добричин прстен“.
1883. Рођен је руски револуционар Григориј Јевсејевич Зиновјев, један од бољшевичких лидера и организатора Октобарске револуције. Од 1919. до 1926. био је председник Извршног комитета Коминтерне. Стрељан је 1936. у Стаљиновим чисткама.
1885. Рођен је енглески писац Дејвид Херберт Лоренс, који се сматра носиоцем духовне опозиције викторијанским начелима британског друштва. Његов роман „Љубавник леди Четрли“ скандализовао је пуританско британско друштво и дуго био забрањиван у земљама енглеског говорног подручја.
1914. У Кућанцима (Славонија) је рођен је 44. Патријарх српски Павле (световно име Гојко Стојчевић).Упућeни у приликe у СПЦ процeњују дa ћe пaтријарх Пaвлe бити проглaшeн зa свeтитeљa
1917. Рођен је филипински државник Фердинанд Маркос. Један од најпопуларнијих председника Филипина када је изабран 1965, завео је 1972, пре истека другог мандата, ванредно стање и диктатуру у земљи. Збачен је са власти 1986, а умро је 1989. у избеглиштву на Хавајима.
1921. Основан је Југословенски атлетски савез.
1922. Лига народа је, упркос протестима Арапа, потврдила британски мандат над Палестином.
1962. Британска поп група „Битлси“ снимила је први сингл „Лове ме до“. Продуцент Џорџ Мартин сматрајући да бубњар Ринго Стар нема довољно искуства, заменио га је Енди Вајтом.
1971. Умро је руски државник Никита Сергејевич Хрушчов, шеф совјетске Комунистичке партије од 1953. до 1964, који је почео процес дестаљинизације у Совјетском Савезу. Потписао је са Јосипом Брозом Титом 1955. Београдску и 1956. Московску декларацију, којима су нормализовани односи Југославије и СССР-а после периода Информбироа.
1973. У Чилеу је у војном удару убијен председник Чилеа Салвадор Аљенде, први левичар марксиста изабран на изборима за шефа државе у западној хемисфери. Власт је, уз подршку САД, преузела војна хунта на челу са Аугустом Пиночеом, који је владао Чилеом следећих 17 година. Према званичном саопштењу, Аљенде је извршио самоубиство одбијајући да се преда пучистима.
1979. Током посете Москви, умро је анголски државник и песник Агостињо Нето, први председник Анголе, предводник борбе за ослобођење земље од португалске колонијалне власти, успешно окончане 1975.
1995. Хиљаде људи демонстрирало је улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику.
1997. Шкоти су на референдуму прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година.
2000. Руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу успешно су окончали шесточасовни излазак у отворени космос на Међународној космичкој станици (МКС), након што су спојили два блока станице са уређајем који фиксира магнетско поље Земље.
2001. У самоубилачком терористичком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуле су 2.752 особе. Зграда Пентагона је знатно оштећена, а два торња висине 410 метара у њујоршкој пословној четврти Менхетн су потпуно срушена. Оптуживши Осаму Бин Ладена, лидера исламских екстремиста који се крио у Авганистану, за организовање напада, САД су 7. октобра почеле бомбардовање Авганистана.
2004. У удесу грчког војног хеликоптера, недалеко од Свете Горе, погинуло је 17 путника и чланова посаде, међу којима и патријарх александријски и свеафрички Петрос.
2007. Умро је легендарни џез клавијатуриста и композитор Џо Завинул који је светску славу стекао свирајући клавијатуре на албумима Мајлса Дејвиса, „Битцхес Брењ“ и рок групе „Ведер Рипорт“, чији је један од оснивача.
2009. Умро је амерички телевизијски и филмски сценариста Лари Гелбарт најпознатији по раду на хит серији „М.А.С.Х“ и „Тутси“. Добитник је награде Тони и Еми.
2012. Амбасадор у Либији и још тројица Американаца погинула су у нападу на амбасаду САД у Бенгазију током протеста због нискобуџетног филма „Невиност муслимана“ у којим се исмева пророк Мухамед и за који се претпоставља се да је продуциран у САД.
2013. Неколико стотина хиљада људи ухватило се за руке и формирало људски ланац дуг 400 километара од севера до југа Каталоније да би тиме симболично затражило независност за ову североисточну шпанску област.
2013. Трећина хране произведене у свету пропадне, што је губитак 750 милијарди долара годишње, наводи Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО).
2015. Више од 430.000 миграната и избеглица је од почетка 2015. године прешло Средоземно море, а 2.750 је изгубило живот или нестало, саопштила је Међународна организација за миграције (ИОМ).
2020. Више од пола милиона људи евакуисано је због пожара у савезној америчкој држави Орегон.
